Aleksandar Prelević, pritvorenik koji izdržava kaznu zbog krađe, uhapšen je nakon što je pobegao sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Crne Gore, gde je bio smešten na bolničkom lečenju. Ova situacija se odigrala jutros, a njegov beg je izazvao značajnu pažnju javnosti i medija.
Prelević je uhvaćen na Zabeli, a akciju hapšenja su sproveli zatvorski službenici. Prema informacijama koje je prenela Radio-televizija Crne Gore (RTCG), njegovo hapšenje je prethodilo aktivnostima koje su uključivale i službenike Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) i Uprave policije. To ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za brzim reagovanjem u cilju vraćanja pritvorenika u zatvor.
Tokom njegovog boravka u bolnici, na obezbeđenju su bila angažovana dva službenika UIKS. Ova mere su preduzete kako bi se osigurala sigurnost i kontrola nad pritvorenikom, ali, očigledno, to nije bilo dovoljno da se spreči njegov beg. Ovo postavlja pitanja o efikasnosti sistema obezbeđenja i procedurama koje se primenjuju kada su u pitanju pritvorenici koji su na bolničkom lečenju.
S obzirom na to da se radi o osobi koja izdržava kaznu zbog kriminalnog dela, beg iz bolnice može izazvati zabrinutost među građanima. Pitanje sigurnosti postaje ključno, s obzirom na to da je Prelević pobegao iz ustanove koja bi trebala da bude pod strogim nadzorom. Bez obzira na to što je on sada ponovo uhvaćen, ovaj incident može izazvati sumnju u sposobnost države da obezbedi pravdu i sigurnost.
Upravni organi su brzo reagovali na situaciju, a iz UIKS su ranije saopštili da su angažovali službenike na lociranju Prelevića. Ova akcija je pokazala da su nadležne institucije svesne situacije i da preduzimaju potrebne mere kako bi se osigurala bezbednost i kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
S obzirom na sve veći broj incidenata povezanih s begovima iz zatvora i bolnica u Crnoj Gori i šire, postavlja se pitanje o reformama koje bi mogle biti potrebne u pravosudnom sistemu i sistemu izvršenja krivičnih sankcija. Takođe, važno je razmotriti obezbeđenje bolnica u kojima su smešteni pritvorenici, kako bi se osigurala njihova sigurnost, kao i sigurnost šire zajednice.
Ovaj incident takođe može poslužiti kao upozorenje za sve uključene u pravosudni sistem, kao i za društvo u celini, da se mora raditi na jačanju sistema i obezbeđivanju efikasnijih mera prevencije. Na kraju, važno je da društvo postavi pitanja o tome kako se tretiraju pritvorenici, posebno kada su u pitanju njihova prava i bezbednost.
Pored toga, važno je istaći da bi ovakvi incidenti mogli imati dugoročne posledice na percepciju pravde i sigurnosti u društvu. Građani očekuju da institucije obezbede sigurnost i pravilno izvršenje krivičnih sankcija, a ovakvi događaji mogu narušiti poverenje u te institucije.
U zaključku, hapšenje Aleksandra Prelevića predstavlja važan trenutak u razgovoru o bezbednosti i efikasnosti pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Potrebno je da se preduzmu dodatne mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti i obezbedila pravda za sve građane.
