Hiljade kilometara balkanskih reka je ozbiljno oštećeno u poslednjim godinama, prema studiji koju su objavile nevladine organizacije Rivervoč (Riverwatch) i EuroNatur. Izgradnja hidroelektrana, brana i vađenje sedimenta doprinosi stalnoj eroziji nekih od poslednjih netaknutih evropskih vodenih puteva. Balkan je poznat po svojim čistim i divljim rekama, koje su ključne za biodiverzitet kontinenta. Međutim, porast infrastrukturnih projekata ugrožava ovu prirodnu baštinu.
Prema izveštaju, u 2024. godini je na Balkanu bilo 1.800 malih hidroelektrana, a planirano je izgraditi još više od 3.000 novih postrojenja. Ovi projekti su često subvencionisani, što privlači investitore koji žele da iskoriste obnovljive izvore energije. Iako se čini da je ovo pozitivno, posljedice po ekosistem su alarmantne.
Istraživanje se fokusiralo na „gotovo prirodne“ reke, odnosno vodene puteve koji su ostali netaknuti ili skoro netaknuti, sa prirodnim poplavnim područjima. U 2012. godini, ovakve reke su činile 30% vodenih puteva u regionu, dok su do 2025. godine predstavljale samo 23%, što je gubitak od gotovo 2.500 kilometara. Ove reke su ključne za očuvanje okoliša i biodiverziteta, a posebno su ugrožene u Albaniji i Bosni i Hercegovini.
U Bosni i Hercegovini, udeo netaknutih reka smanjio se za 23% između 2012. i 2025. godine. Albanija je doživela još drastičniji pad, sa 68% gotovo prirodnih rečnih deonica u 2012. godini na samo 40% u 2025. godini. Ova situacija je alarmantna jer se radi o vitalnim ekosistemima koji podržavaju raznovrsne biljne i životinjske vrste.
Međutim, postoje i pozitivne vesti. Odluka Albanije iz 2023. godine da proglasi reku Vjosu, jednu od poslednjih divljih reka u Evropi, nacionalnim parkom, pomogla je da se blokira izgradnja desetina planiranih brana na tom području. Ova pravna pobeda je pokazala da je moguće sačuvati prirodne resurse uprkos pritiscima za razvoj infrastrukture.
U regionu su, zahvaljujući sličnim pravnim pobedama, uspešno zaštićena skoro 900 kilometara reka, što ukazuje na to da postoje načini da se zaštite prirodni resursi i očuva biodiverzitet. Ove pobede su rezultat zajedničkih napora nevladinih organizacija, lokalnih zajednica i pojedinaca koji se bore za očuvanje prirode.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se javnost, vlade i investitori fokusiraju na održivi razvoj koji neće ugroziti prirodne resurse. Očuvanje rekreativnih i ekoloških vrednosti reka je od ključnog značaja za budućnost Balkana. Potrebno je razviti strategije koje će omogućiti razvoj obnovljivih izvora energije bez uništavanja prirodnih staništa.
Na kraju, Balkan mora pronaći ravnotežu između ekonomskog razvoja i očuvanja svoje jedinstvene prirode. Samo tako će se moći osigurati zdravija i održivija budućnost za sve njegove stanovnike. Uloga civilnog društva i nevladinih organizacija je ključna u podizanju svesti o ovom problemu i u borbi za očuvanje prirodnog bogatstva koje je od neprocenjive vrednosti.
