Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, izjavio je da su udruženi zločinački poduhvati osnovni temelj optužnice protiv bivših vođa tzv. OVK, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Prema njegovim rečima, „lažna država Kosovo“ se zasniva na ovom udruženom zločinačkom poduhvatu, koji uključuje brutalne zločine i etničko čišćenje.
Drecun je za Tanjug rekao da su sve albanske stranke izrazile veoma negativne reakcije na završne reči tužilaštva Specijalizovanog tužilaštva u Hagu. Ove reakcije, po njemu, proizlaze iz straha da se suoče sa istinom o događajima iz 1998. i 1999. godine, kada je na Kosovu vođen rat. On je naglasio da je za albanske političke lidere posebno zabrinjavajuće to što će presuda ovim bivšim vođama OVK pokazati da je tzv. Kosovo nastalo na počinjenim zločinima.
Drecun ističe da su dokazi koje je iznelo tužilaštvo na suđenju veoma snažni i jasno upućuju na to da su vođe OVK bile deo sistema koji je sprovodio zločine protiv srpskog naroda i drugih etničkih grupa. On smatra da će presuda biti presedan koji će otvoriti vrata za dalju pravdu i suočavanje sa prošlošću.
U okviru procesa, tužilaštvo je predstavilo dokaze o sistematskom nasilju, mučenjima i ubistvima, koji su se dešavali tokom rata na Kosovu. Drecun je naglasio da se ti zločini ne mogu zaboraviti, i da je važno da se svi akteri, uključujući i one iz međunarodne zajednice, suoče sa svojom odgovornošću.
Albanske političke stranke, s druge strane, smatraju da su optužnice politički motivisane i da se koriste kao sredstvo za diskreditaciju njihovih vođa. Njihovi predstavnici su istakli da su se borili za slobodu i da su njihovi postupci bili u skladu sa međunarodnim pravom. Ova debata o legitimitetu borbe za nezavisnost i o tome ko je zapravo kriv za zločine koji su se dogodili na Kosovu i Metohiji je veoma emotivna i kompleksna.
S obzirom na to da su odnosi između Beograda i Prištine i dalje napeti, Drecun naglašava da je važno da se ova pitanja razjasne kako bi se omogućila budućnost zasnovana na miru i stabilnosti. On veruje da će presuda dovesti do preispitivanja istorije i odgovornosti, što bi moglo otvoriti put ka pomirenju.
Drecun se dotakao i međunarodnog konteksta, ističući da je važno da međunarodna zajednica prepozna pravu prirodu događaja na Kosovu. On smatra da je neophodno da se utvrdi istina i da se zločini ne zaborave, kako bi se izbegle ponovne tragedije u budućnosti.
Osim toga, ukazao je na značaj pravde za žrtve, koje su pretrpele strašne posledice sukoba. Prema njegovim rečima, svaka presuda koja potvrđuje postojanje udruženog zločinačkog poduhvata može doprineti procesu izlečenja i vraćanju poverenja među zajednicama.
Drecun je takođe naglasio da su zločini koje su počinile vođe OVK ne samo zločini protiv pojedinaca, već i protiv čitavih zajednica. Zato je važno da se taj aspekt uzme u obzir prilikom donošenja presuda.
U zaključku, Drecun poziva na otvoren dijalog i saradnju između svih strana kako bi se došlo do pravde i pomirenja. On smatra da je budućnost Balkana u međusobnom razumevanju i poštovanju, a da je suočavanje sa prošlošću prvi korak ka tome.
