Manje od mesec dana ostalo je do obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, a spisak zvanica koje bi mogle da otputuju u Moskvu na paradu izazvao je reakcije u vrhu Evropske unije. Ove godine, pozivnice su otišle na više adresa, a potvrde dolaska nekih evropskih lidera dovele su do upozorenja da to „Evropa neće shvatiti olako“.
Na sastanku Saveta Evropske unije za spoljne poslove u Luksemburgu, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost, Kaja Kalas, naglasila je da evropski lideri ne bi trebali da učestvuju u vojnim proslavama u Moskvi 9. maja, već da pokažu solidarnost sa Ukrajinom. Kalas je izjavila da bilo kakvo učešće na paradama ne bi bilo shvaćeno olako, s obzirom na to da Rusija vodi rat u Evropi. Takođe, naglasila je da EU ne želi da vidi bilo kog potencijalnog člana bloka na proslavama u Moskvi.
Umesto prisustva u Moskvi, Ukrajina je pozvala visoke zvaničnike i lidere EU da dođu u Kijev 9. maja, kako bi se suprotstavili ruskim vojnim proslavama. Kalas je pozvala sve članice EU i predstavnike institucija da što više posete Kijev kako bi pokazali podršku Ukrajini.
Iako konačan spisak zvanica nije poznat, slovački premijer Robert Fico potvrdio je da će prisustvovati proslavi u Moskvi. Fico, koji teži poboljšanju odnosa sa Rusijom, izjavio je da je prirodno da kao premijer Slovačke učestvuje na zvaničnoj proslavi pobede nad fašizmom. Njegov odlazak može izazvati dodatne tenzije unutar EU, posebno ako se uzme u obzir da premijer Mađarske, Viktor Orban, neće prisustvovati paradi.
Kada je reč o Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa Putinom o bilateralnim pitanjima i potvrdio svoju posetu Rusiji 9. maja, kada će predvoditi srpsku delegaciju na proslavi. Ovo bi bila njegova prva poseta Rusiji od početka rata u Ukrajini 2022. godine, a poslednji susret Vučića i Putina odigrao se u oktobru 2023. u Pekingu.
Analitičari ističu da bi pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD mogla značajno uticati na odluku evropskih lidera o dolasku u Moskvu, s obzirom na mogući zaokret američke politike prema Ukrajini. Ranija obeležavanja Dana pobede uključivala su prisustvo velikih svetskih lidera, dok u poslednjim godinama, zapadni lideri nisu prisustvovali, a na prošlogodišnjoj paradi učestvovali su lideri iz zemalja poput Belorusije, Kazahstana i Kube.
Ove tenzije i različiti stavovi o pitanju prisustva u Moskvi odražavaju složenost političkih odnosa unutar EU, posebno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini i globalnih geopolitičkih promena. U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i da li će neki od evropskih lidera, uprkos savetima EU, ipak odlučiti da prisustvuju proslavi u Moskvi, ili će se pridružiti Ukrajini u njenim nastojanjima da skrene pažnju na trenutni sukob i potrebu za međunarodnom podrškom.
Ovo pitanje može imati dugoročne posledice po odnose u regionu i unutar samog bloka EU, kao i po buduće politike prema Rusiji i Ukrajini. S obzirom na složenost situacije, veoma je važno da evropski lideri pažljivo razmotre svoje odluke i poruke koje šalju putem svojih prisustava ili odsustava na ovakvim događajima.
