Joso M. (77) optužen je za ubistvo svoje supruge P. M. (76) koje se dogodilo krajem aprila u stanu u centru Zagreba. Prema izveštajima, nakon svađe, Joso je supruzi zadao više teških povreda, od kojih je ona preminula na mestu događaja. Na Županijskom sudu u Zagrebu, Joso je izjavio da nije kriv za optužbe koje mu se stavljaju na teret, prenose hrvatski mediji.
Optužnica navodi da je Joso M. nakon fizičkog sukoba sa suprugom zadao više udaraca po glavi i telu. Pre nego što je počeo da je udara, omotao joj je plastični kabl oko vrata i stezao ga, a zatim joj je udario po glavi kuhinjskim tiganjem. Ovi detalji ukazuju na brutalnost dela, a motiv za ubistvo navodno je bila patološka ljubomora, s obzirom na to da je Joso bio uveren da ga supruga vara.
Iako je tokom istrage Joso bio sumnjičen za krivično delo femicida, optužnica je kasnije izmenjena i krivično delo je klasifikovano kao teško ubistvo bliske osobe. Ovo može biti posledica nedostatka dokaza koji bi ukazivali na to da je Joso ranije zlostavljao svoju suprugu, pošto nikada nije bio prijavljen za nasilje u porodici. U svakom slučaju, reč je o kvalifikovanom obliku ubistva, za koje je, kao i za femicid, zaprećena kazna od najmanje deset godina zatvora ili dugotrajnog zatvora.
Predsednica sudskog veća je prihvatila zahtev sina optuženog i ubijene da se postupak zatvori za javnost, kako bi se zaštitila porodica koja je već pretrpela dovoljno patnje zbog medijskih izveštaja o ovom događaju. Tako će suđenje biti zatvoreno za javnost, što znači da javnost neće moći da čuje Joso M. kako se brani od optužbi. Nezvanično se saznaje da je odbrana tražila dodatno ispitivanje psihijatrijskog veštaka, smatrajući da je optuženi u trenutku izvršenja dela bio smanjeno uračunljiv.
Ovaj slučaj ponovo otvara važne teme o nasilju u porodici i femicidu u Hrvatskoj. U poslednjih nekoliko godina, društvo je postalo sve svesnije problema nasilja nad ženama, a mnoge organizacije i aktivisti rade na podizanju svesti i pružanju podrške žrtvama. Statistike pokazuju da je nasilje nad ženama u porastu, što dovodi do sve većeg pritiska na zakonodavstvo da se preduzmu mere za zaštitu žrtava i kažnjavanje počinitelja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su mnoge žrtve često u strahu da prijave nasilje zbog bojazni od odmazde, stida ili nedostatka poverenja u institucije. Zbog toga je ključno stvoriti sigurno okruženje u kojem će žrtve moći da se obrate za pomoć bez straha od osude ili daljih posledica.
Osim toga, uloga medija u izveštavanju o ovakvim slučajevima je takođe značajna. Odgovorno i etičko izveštavanje može doprineti razumevanju problema nasilja u porodici i pomoći u smanjenju stigmatizacije žrtava. U ovom slučaju, zatvaranje suđenja za javnost predstavlja pokušaj da se zaštiti porodica od daljih trauma koje medijski pritisak može izazvati.
U zaključku, slučaj Joso M. i ubistvo njegove supruge P. M. podseća nas na ozbiljnost problema nasilja u porodici i na potrebu za kontinuiranim radom na prevenciji i zaštiti žrtava. Pravo na život i sigurnost je osnovno ljudsko pravo koje mora biti zaštićeno, a društvo kao celina mora raditi na stvaranju okruženja u kojem će svaka osoba moći da živi bez straha od nasilja.
