Brisel – Stopa ilegalnih prelazaka evropskih granica u prva tri meseca 2025. godine opala je za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a najznačajniji pad, od čak 64 odsto, zabeležen je na rutama koje prolaze kroz Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju. Ove informacije objavila je Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, Fronteks, što ukazuje na drastične promene u migracionim obrascima.
U prva tri meseca 2025. godine zabeleženo je skoro 33.600 manje dolazaka u Evropu, što predstavlja značajan pad na svim glavnim migracionim rutama. Džudit Sanderlend iz Hjuman rajts voča naglasila je da pad migracija može biti rezultat različitih faktora, uključujući vremenske uslove i sukobe, ali da se čini da je trend opadanja nastavljen i u ovoj godini, nakon smanjenja od 38 odsto zabeleženog u 2024. godini.
Organizacije za ljudska prava, kao što je Hjuman rajts voč, upozoravaju da taktike odvraćanja i zatvaranje granica EU često primoravaju migrante da biraju rizičnije puteve. Mnogi od njih pokušavaju da pređu Sredozemno more, što ih izlaže opasnostima. EU je, s druge strane, sklopila nekoliko sporazuma sa zemljama izvan Evrope, kao što su Libija i Tunis, u kojima su zabeležene prakse fizičkog i seksualnog nasilja prema migrantima.
„Ukoliko se smanjenje dolazaka može pripisati merama odvraćanja EU, onda je jasno da su te mere često praćene kršenjem ljudskih prava, čime EU postaje saučesnik“, izjavila je Sanderlend. Ova izjava ukazuje na ozbiljnost problema sa kojim se suočavaju migranti, kao i na etičke dileme koje se postavljaju pred evropske vlasti.
Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) podneo je dve tužbe Međunarodnom krivičnom sudu u vezi sa tretmanom migranata i izbeglica u centralnom Mediteranu. Ove tužbe ukazuju na porast zabrinutosti u vezi sa pravima migranata i potrebom za odgovarajućim pravnim okvirom koji bi zaštitio njihova prava.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) izvestila je o porastu broja slučajeva presretanja čamaca koji pokušavaju da doplove iz severnoafričkih zemalja. Ovaj trend može biti delimično odgovoran za opadanje broja dolazaka u Evropu, jer su mnogi migranti primorani da se vraćaju ili da biraju alternativne, opasnije rute.
Nažalost, uprkos smanjenju dolazaka, broj smrtnih slučajeva u pokušajima prelaska Sredozemnog mora ostaje alarmantno visok. U prva tri meseca 2025. godine, najmanje 555 ljudi izgubilo je život tokom pokušaja prelaska, dok je u prethodnoj godini više od 3.500 ljudi izgubilo život na ovim opasnim rutama. Ove brojke ukazuju na to da migracija ostaje ekstremno opasna i da su mnogi ljudi još uvek spremni da rizikuju svoje živote u potrazi za boljim uslovima.
„Naša organizacija nastavlja da se zalaže za politike koje omogućavaju sigurnije i regularne kanale migracije, kako bi se stvorile sigurnije alternative neregularnoj migraciji“, izjavio je portparol IOM-a. Ove reči oslikavaju potrebu za reformama u migracionim politikama EU kako bi se smanjio rizik za migrante i obezbedila njihova prava.
Prema saopštenju Unicefa, oko 3.500 dece umrlo je ili nestalo u centralnom Mediteranu dok su pokušavala da stignu do Italije u poslednjih deset godina. Ova statistika dodatno naglašava humanitarnu krizu koja se odvija na ovim migracionim rutama i potrebu za hitnim delovanjem međunarodne zajednice kako bi se zaštitila najranjivija populacija.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je migracija kompleksan problem koji zahteva saradnju među zemljama i efikasne mere koje će osigurati ljudska prava svih migranata. Samo kroz zajednički rad i razumevanje uzroka migracija može se pronaći održivo rešenje koje će smanjiti broj smrti i patnje na putu ka Evropi.
