Prema zvaničnim podacima Međunarodnog komiteta Crvenog križa i UNICEF-a, u kampovima Roj i Al-Hol, kao i u maloletničkim centrima i zatvorima u severoistočnoj Siriji, trenutno se nalazi 95 državljana Bosne i Hercegovine. Ovaj broj uključuje 51 maloletno ili tek punoletno lice, među kojima je 20 devojčica i 31 dečak. Preostalih 44 su odrasle osobe, uglavnom žene koje su boravile u područjima pod kontrolom ISIS-a, dok se 13 muškaraca nalazi u zatvorima pod kurdskom kontrolom. Troje dece je smešteno u rehabilitacionom centru Orkiš, a jedno dete se nalazi u posebnoj jedinici pod nadzorom organizacije Save the Children.
Ambasador BiH u Jordanu, Slavko Matanović, naglašava da su uslovi u kojima se ovi ljudi nalaze ekstremno teški. Zabeleženi su brojni slučajevi fizičkog nasilja, psiholoških trauma, kao i prisilnog odvajanja dece od roditelja nakon navršene 12. godine života. Takođe, postoji uskraćivanje osnovne medicinske pomoći. ICRC je više puta naglasio da deca nisu birala da se nađu u toj situaciji i da je hitna evakuacija makar jedne „pilot-porodice“ prioritet koji zahteva hitnu institucionalnu odluku.
Pitanje repatrijacije ovih ljudi je pravna, sigurnosna i moralna odgovornost. Ambasada BiH u Amanu je još 2021. godine, a naročito u 2023. i 2024. godini, intenzivirala kontakte s ICRC-om, UNICEF-om i Koalicijom predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama s ciljem pokretanja procesa repatrijacije. Matanović ističe da je Nemačka u proteklih pet godina vratila više od 100 dece, Francuska 74, dok su Švedska i Holandija takođe repatriirale više desetina svojih državljana.
U intervjuu za sarajevski Avaz, Matanović je naveo da smatra da novi politički kontekst u Siriji otvara prostor za redefinisanje odnosa. Više arapskih i evropskih država već je obnovilo ili započelo proces normalizacije odnosa s novom vladom u Damasku. Među njima su Jordan, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Austrija, Mađarska, Grčka i Češka.
Matanović je takođe napomenuo da BiH čeka odgovor na zahtev za agreman za ambasadora BiH u Siriji, koji je upućen Ambasadi Sirije u Amanu 25. septembra 2023. godine. On smatra da pad režima Asada i dolazak nove vlasti opravdava obnovu tog zahteva. Ambasada BiH u Amanu prepoznaje ovo kao trenutak kada BiH treba da zauzme odgovoran, proaktivan i human pristup prema svojim državljanima, koji su, hteli ili ne hteli, postali taoci jedne tragične epizode savremenih ratova.
Rešavanje statusa ovih ljudi mora biti pitanje državnog interesa, moralne obaveze i humanosti. Matanović ističe da je neophodno delovati u pravcu repatrijacije i pomoći onima koji su se našli u ovom teškom položaju. Njihova situacija nije samo humanitarni problem, već i pitanje ljudskih prava, koje zahteva hitno rešenje.
Kako bi se proces repatrijacije uspešno realizovao, neophodno je uspostaviti efikasnu saradnju između različitih institucija, kao i sa međunarodnim organizacijama. Takođe, važno je osigurati da repatrijacija bude sprovedena na način koji će zaštititi prava i bezbednost vraćenih pojedinaca, posebno dece.
Sve u svemu, situacija u kojoj se nalaze državljani BiH u Siriji zahteva hitnu pažnju i delovanje, kako bi se obezbedila njihova prava i sigurnost. BiH ima moralnu obavezu da zaštiti svoje građane, a njihova repatrijacija može biti prvi korak ka ponovnom uspostavljanju normalnog života za njih i njihove porodice.
