U Zagrebu je održana komemoracija povodom godišnjice ubistva srpske porodice Zec, koja se dogodila između 7. i 8. decembra 1991. godine. Ova zločinačka dela izvršili su pripadnici rezervnog sastava hrvatskog MUP-a pod komandom Tomislava Merčepa. Merčep je kasnije osuđen od strane hrvatskog Vrhovnog suda na sedam godina zatvora zbog ratnih zločina nad Srbima. Komemoracija se održala kod izletišta Adolfovac na Sljemenu, mestu gde su ubijene Marija i njena ćerka Aleksandra Zec.
Na komemoraciji su prisustvovali brojni ugledni gosti, među kojima su bili predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac, zamenik gradonačelnika Zagreba Luka Korlaet, saborski zastupnik iz stranke „Možemo“ Damir Bakić, Boris Milošević iz SDSS-a, kao i predsednik Antifašističke lige Republike Hrvatske Zoran Pusić. Svi prisutni su u rukama nosili bele ruže, simbol sećanja i poštovanja prema ubijenima.
Tokom skupa, održani su govori koji su bili posvećeni sećanju na porodicu Zec, a svi učesnici su izrazili svoj protest protiv zločina i potrebu za pravdom. Ovi događaji su u Hrvatskoj i regionu ostavili dubok trag, a sećanje na porodicu Zec postalo je simbol stradanja Srba tokom ratova devedesetih godina.
Ubistvo porodice Zec izazvalo je javnu osudu i postalo je predmet mnogih rasprava o ratnim zločinima i pravdi. Marija Zec i njena ćerka Aleksandra su postale simboli stradanja nevinih civila, a njihova sudbina podseća na brutalnost rata i zločina koji su počinjeni tokom tog perioda. Ovaj zločin je deo šireg konteksta etničkih sukoba koji su se dešavali na prostoru bivše Jugoslavije i koji su imali tragične posledice po mnoge porodice i zajednice.
Na komemoraciji su se mogli čuti i glasovi koji su pozivali na pomirenje i izgradnju budućnosti bez mržnje i nasilja. Mnogi govornici su isticali važnost sećanja na žrtve kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti. Ove poruke su od suštinskog značaja u procesu izgradnje stabilnog i pravednog društva u Hrvatskoj i regionu.
Sećanje na porodicu Zec je takođe podstaklo širu diskusiju o pravdi za žrtve ratnih zločina, kao i o odgovornosti počinilaca. Mnogi su ukazali na to da je važno da se pravda zadovolji ne samo za porodicu Zec, već i za sve druge žrtve rata. Ove komemoracije ne služe samo kao podsećanje na prošlost, već i kao poziv za akciju u borbi protiv nekažnjivosti i u ime ljudskih prava.
U nedavnim godinama, komemoracija porodice Zec je postala deo šireg pokreta za priznavanje i sećanje na sve žrtve rata. Ovaj pokret teži da osigura da se glasovi žrtava ne zaborave i da se njihova bol i patnja ne minimiziraju. S obzirom na to da je prošlo više od tri decenije od tih događaja, važno je nastaviti sa razgovorima o tome kako se može graditi društvo koje poštuje sve svoje građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
U ovom kontekstu, komemoracija porodice Zec i dalje ostaje važan događaj, ne samo za srpsku zajednicu, već i za celu Hrvatsku. Ona podseća na to koliko je važno raditi na pomirenju, razumevanju i izgradnji društva u kojem će svi imati jednaku vrednost i prava. Samo kroz sećanje na prošlost možemo se nadati boljoj budućnosti.
