U Zagrebu je najavljena vojna parada povodom obeležavanja 30. godišnjice vojnopolitičke akcije Oluja, koja je 1995. godine rezultirala progonstvom oko 200.000 Srba iz Hrvatske, dok je više od 2.000 osoba ubijeno ili se vodi kao nestalo. Ova akcija je ostavila duboke ožiljke u srpskoj zajednici i izazvala brojne kontroverze u vezi sa njenim istorijskim tumačenjem. Ministar odbrane Hrvatske, Ivan Anušić, potvrdio je da će u paradi učestvovati više od 3.000 vojnika, kao i razna borbena i neborbena vozila.
Anušić je na sastanku Organizacionog odbora parade istakao da će građani imati priliku da vide novo naoružanje koje je Hrvatska vojska nabavila. On je naveo da će trasa parade biti duga 2.300 metara, a da će uključivati više od 480 vozila. Pored vojnika, učestvovaće i branitelji, invalidi, istorijske jedinice i druge sastavnice Oružanih snaga Republike Hrvatske.
Ova godišnjica se obeležava u kontekstu složenih i često napetih odnosa između Hrvatske i Srbije, kao i srpske zajednice u Hrvatskoj. Akcija Oluja se u Hrvatskoj slavi kao oslobodilačka akcija, dok se u Srbiji i među srpskim stanovništvom u Hrvatskoj doživljava kao tragedija i progon. Ova podeljenost u percepciji događaja iz 1995. godine dodatno komplikuje već postojeće tenzije između dva naroda.
U vojnim paradama često se ističe patriotizam i nacionalni ponos, ali one takođe mogu biti i povod za podsećanje na bolne istorijske trenutke. Održavanje parade na ovakvu temu može izazvati različite reakcije među građanima, posebno među onima koji su lično pogođeni događajima iz prošlosti. U tom smislu, važan je dijalog i izgradnja međusobnog razumevanja kako bi se prevazišle istorijske podele.
Osim samog vojnog aspekta parade, pažnju javnosti privlači i pitanje kako će se ovaj događaj odraziti na buduće odnose između Hrvatske i Srbije. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi događaji mogu dodatno produbiti raskol između naroda, dok drugi veruju da bi mogli poslužiti kao platforma za otvoreniju diskusiju o važnim pitanjima iz prošlosti.
Hrvatska vojska, pored obeležavanja godišnjice, koristi ovu priliku da prikaže novo naoružanje i vojnu opremu. Ove investicije u vojsku deo su šire strategije jačanja nacionalne bezbednosti i odbrambenih kapaciteta. U svetu u kojem se bezbednosna situacija neprestano menja, države se sve više oslanjaju na modernizaciju svojih oružanih snaga.
Vojna parada, koja će se održati u Zagrebu, takođe može biti simbol promene u pristupu vojnoj tradiciji i kulturi. U nekim državama, vojne parade se smatraju prilikom za osnaživanje nacionalnog identiteta i zajedništva, dok u drugima mogu izazvati kritike zbog potencijalne glorifikacije rata.
U svakom slučaju, događaji poput ovog pružaju priliku za refleksiju o prošlosti i razmatranje budućnosti. Važno je da se kroz ovakve manifestacije ne zaborave lekcije iz prošlosti, već da se one iskoriste za izgradnju boljih odnosa i razumevanja među narodima.
U zaključku, vojna parada u Zagrebu povodom 30. godišnjice Oluje predstavlja složeno pitanje koje odražava duboke istorijske podele. Dok se u Hrvatskoj ovaj događaj slavi, u srpskoj zajednici izaziva bolne uspomene. Važno je da se kroz dijalog i razumevanje izgrade bolji odnosi kako bi se prevazišle posledice prošlosti. Ova parada može biti prilika za promišljanje o miru, pomirenju i zajedničkoj budućnosti.
