Ovo je tužna priča koja se vezuje za ubistvo Jelene Marjanović, koje se dogodilo 2. aprila 2016. godine. Na suđenju Zoranu Marjanoviću, njenom suprugu, pušten je audio snimak saslušanja njihove ćerke Jane, koja je tada imala samo šest godina. Iskaz devojčice, koji je uzet godinu dana nakon majčinog ubistva, predstavlja emotivni i tragični deo ovog slučaja.
Jana se seća trenutka kada je poslednji put videla svoju majku. Opisuje kako je Jelena vozila auto do nasipa, gde su se zajedno s Janom i njenim ocem spustili niz brdo. Dok je Jelena trčala putem, tata i Jana su se igrali preskakanja vijače. Nažalost, mame više nije bilo, a devojčica se seća kako su tata i ona počeli da je traže. Otac je vikao njeno ime, zvao je na telefon, ali se ona nije javljala. Kasnije je pozvao policiju.
Na saslušanju, Jana je rekla tužiocu da želi da odgovara na pitanja, ali je upozorena da ne sme da laže. Sa njom su bili psiholog i staratelj. Devojčica je otkrila da najviše o njoj brinu stric i strina, dok je njen otac bio u pritvoru, jer je bio optužen za ubistvo njene majke. Na pitanje ko je to rekao, ona je rekla da su to „neki ljudi i novinari“, dodajući da je to sama shvatila.
Kada je upitana gde joj je mama, Jana je odgovorila da je „na nebu“. Opisuje da su često dolazili na nasip gde je Jelena trčala, i da su tog dana bili samo njih troje. „Mama je rekla da ide i otišla. Pitala sam je gde će i mogu li da idem sa njom, ali se ne sećam šta mi je odgovorila,“ ispričala je ona.
Jana je potvrdila da je sve vreme držala oca za ruku dok su tragali za Jelenom. Nakon što su se popeli na nasip, otac je vikao njeno ime, a kasnije su došli deda i stric kako bi odveli Janu kući, dok je Zoran ostao na nasipu sa policijom. Devojčica se nije sećala ko je bio s njom kod kuće, a napomenula je da nije gledala televiziju niti su o majci razgovarali kod kuće.
Sudija je zatim upitala Zorana kako je objasnio ćerki da joj je majka ubijena. On je odgovorio da joj nije rekao ništa dok su tražili Jelenu. Kada se vratio kući da uzme jaknu, pitala ga je da li je mama došla. Zoran je mislio da je Jelena oteta i da će tražiti otkupninu. Kada je telo pronađeno sutradan, Jana je bila kod Jelenine majke Zorice. Nakon 40 dana, Zoran je rekao ćerki da je mama napadnuta i da to nije preživela. Istakao je da nikada nisu razgovarali o nestanku i ubistvu pred njom, već su je sklanjali u drugu sobu kada su o tome raspravljali.
Zoranovi branioci su predložili da sud traži audio snimke od policije, koje su snimale komunikaciju u kući i automobilu Marjanovića nakon Jeleninog ubistva. Ovaj zahtev ima za cilj da se utvrdi šta su članovi porodice razgovarali u to vreme.
Na sledećem pretresu, zakazanom za 19. novembar, biće saslušani veštaci psiholog i psihijatar, koji su radili procenu psihičkog stanja male Jane i potvrdili da je tada mogla da bude ispitana i da je sposobna da govori o događajima koji su se odigrali.
Ova tužna priča o porodici Marjanović i dalje ostavlja dubok trag u društvu, izazivajući brojne rasprave i pitanja o pravdi i istini. Iskazi poput Janinog podsećaju nas na nevinu decu koja su pogođena tragedijama i na težinu gubitka koji nosi cela porodica. Suđenje Zoranu Marjanoviću otvorilo je mnoge aspekte ovog slučaja, ali istovremeno i donelo bolne uspomene za sve koji su bili uključeni.
