Prva sveta liturgija na srpskom jeziku održana je na Vidovdan, 28. juna, u Valensiji, u novootvorenom hramu posvećenom Svetom Jovanu Bogoslovu. Ova značajna svečanost obeležena je blagoslovom episkopa Justina, koji je podržao okupljanje vernika iz rasejanja i onih koji su došli iz Srbije.
U ovoj liturgiji, okupljeni su imali priliku da se mole i okupe u duhu zajedništva, što je omogućilo jačanje veza među ljudima srpske dijaspore. Protojerej Dušan Erdeljan predvodio je obred, a prisustvovali su mu mnogi vernici koji su pokazali veliku posvećenost i ljubav prema svojoj veri i tradiciji.
Pored same liturgije, Kolo srpskih sestara obeležilo je krsnu slavu – praznik Svetog kneza Lazara, što dodatno ukazuje na značaj očuvanja srpskih običaja i vere čak i van domovine. Ovaj događaj nije bio samo religiozni obred, već i prilika za okupljanje, razmenu iskustava i jačanje zajednice Srba u Španiji.
U svojoj besedi, otac Dušan je istakao važnost opstanka Crkve kao temelja opstanka naroda. Ove reči su u skladu sa dubokim verovanjima Srba, gde je crkva uvek bila centar duhovnog i društvenog života. On je naglasio da zajednica mora ostati u jedinstvu i da je očuvanje vere ključno za buduće generacije.
Ovo okupljanje u Valensiji predstavlja jedan od koraka ka jačanju srpske dijaspore i očuvanju identiteta, tradicija i običaja. U svetu koji se brzo menja, važno je da se Srbi okupljaju i održavaju svoje korene, ne samo kroz religiju, već i kroz kulturu i istoriju.
Uprkos udaljenosti od domovine, Srbi u rasejanju nastoje da očuvaju svoj identitet i tradiciju kroz različite događaje, kao što su ova liturgija i obeležavanje krsnih slava. Ova okupljanja stvaraju prilike za međusobnu podršku i jačanje zajednice, kao i za promovisanje srpske kulture u inostranstvu.
Valensija, kao grad sa bogatom istorijom i kulturom, pružila je savršeno okruženje za ovu liturgiju. Mnogi Srbi koji žive u Španiji osećaju duboku povezanost sa svojom verom i tradicijom, a ovakvi događaji im omogućavaju da se povežu sa svojom zajednicom i ojačaju svoja duhovna verovanja.
Ova liturgija je deo šireg trenda povratka duhovnosti i tradiciji među Srbima u rasejanju. U poslednje vreme, sve više ljudi se okreće crkvi i zajednici kao izvoru podrške i identiteta. U svetu koji je često pun nesigurnosti i promena, mnogi traže utočište u veri i zajedništvu, što je dodatno naglašeno ovom liturgijom u Valensiji.
Pored toga, ova svečanost takođe ukazuje na važnost saradnje između crkve i društva. Crkva igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta i tradicija, a njeno prisustvo u rasejanju može pomoći u jačanju veza sa maticom. Kroz različite aktivnosti, kao što su liturgije, krsne slave i kulturni događaji, Srbi u rasejanju mogu održavati svoj identitet i povezivati se sa svojom domovinom.
U zaključku, prva liturgija na srpskom jeziku u Valensiji predstavlja simbol nade i zajedništva među Srbima u rasejanju. Ova događanja su važna za očuvanje tradicija i identiteta, a duhovna povezanost koja se stvara kroz ovakve obrede doprinosi jačanju zajednice. Srbi u Španiji pokazuju da, bez obzira na udaljenost od domovine, njihova vera i tradicija ostaju snažne i prisutne u njihovim životima.
