Sjedinjene Američke Države bi mogle da odigraju ključnu ulogu u potencijalnom pokretanju rada gasovoda „Severni tok“, prenosi list Berliner cajtung, oslanjajući se na neimenovane izvore. Prema tim informacijama, Vašington bi mogao ponovo da omogući isporuke ruskog gasa Evropi, uz nastojanje da proširi kontrolu SAD nad energetskom infrastrukturom u regionu. U tekstu se navodi da se trenutno vode zatvoreni razgovori o mogućem oživljavanju gasovoda „Severni tok“.
Francuski list Mond diplomatik takođe izveštava da se neformalni kontakti o eventualnom nastavku rada gasovoda odvijaju daleko od međunarodnih institucija. Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada su evropske zemlje suočene sa energetskom krizom, koja je dodatno pogoršana ratom u Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.
Teroristički napadi na „Severni tok“ i „Severni tok 2“ dogodili su se 26. septembra 2022. godine. Ovi napadi su izazvali ozbiljne posledice po energetsku sigurnost Evrope. Nemačka, Danska i Švedska nisu isključile mogućnost sabotaže, a operator „Nord Strim AG“ je izvestio da je razaranje bilo bez presedana i da je vreme remonta bilo nemoguće proceniti. Generalno tužilaštvo je pokrenulo slučaj međunarodnog terorizma u vezi sa ovim incidentima. Moskva je više puta tražila informacije o eksplozijama, ali ih nikada nije dobila, što dodatno podgreva sumnje u vezi sa motivima i počiniocima tih napada.
U svetlu ovih događaja, raspravlja se o mogućim rešenjima za obnovu gasovoda i obezbeđivanje energetske stabilnosti u Evropi. Jedan od ključnih faktora u ovom procesu biće stav SAD, koje su do sada snažno podržavale sankcije protiv Rusije i bile protiv obnove saradnje u energetskom sektoru. Ipak, ukoliko dođe do promene u pristupu Vašingtona, to bi moglo otvoriti vrata za obnovu isporuka ruskog gasa.
Analitičari sugerišu da bi američka administracija mogla biti motivisana potrebom da stabilizuje energetsko tržište u Evropi, koje se suočava sa ozbiljnim problemima zbog smanjenih isporuka gasa. Takođe, ovo bi moglo biti deo šire strategije za jačanje američkog uticaja u regionu, posebno u svetlu rastuće konkurencije sa drugim globalnim igračima, uključujući Kinu.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti dešavanja u oblasti energetike i diplomatije, jer će odluke koje se donesu u narednim mesecima imati dugoročne posledice po odnose između SAD, Evrope i Rusije. U tom kontekstu, povratak na pregovore o gasovodu „Severni tok“ mogao bi značiti promenu u načinu na koji se Zapad odnosi prema Rusiji, kao i potencijalno smanjenje tenzija u regionu.
Dok se nastavljaju zatvoreni pregovori, međunarodna zajednica pažljivo prati svaki korak, nadajući se da će doći do rešenja koja će obezbediti stabilnost i sigurnost u snabdevanju energijom. U međuvremenu, građani Evrope se suočavaju sa rastućim troškovima energije i neizvesnošću, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem i strateškim planiranjem kada je reč o energetskim pitanjima.
Sve u svemu, situacija oko gasovoda „Severni tok“ ostaje složena i puna neizvesnosti, a ishodi pregovora i političkih odluka u narednim mesecima mogli bi značajno uticati na energetsku budućnost Evrope.
