U Srbiji je zabeleženo da čak 4,5% adolescenata, koji su učestvovali u istraživanju, pokušalo suicid tokom svog života. Ova zabrinjavajuća informacija predstavljena je povodom obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva, a istraživanje je realizovano u Centru za mlade CEZAM u Beogradu.
Na panel diskusiji, dr Marija Lero, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i koautorka istraživanja, istakla je da je sklonost samoubilačkim mislima i pokušajima veća kod devojčica, posebno onih prosečne starosti od 15 godina. Ova demografska grupa je posebno ranjiva u situacijama kada su porodični odnosi narušeni.
Dr Lero je naglasila da rizik od suicida raste ukoliko deca ne žive sa oba roditelja. U takvim slučajevima, nedostatak adekvatne dinamike i komunikacije unutar porodice dodatno otežava situaciju. Ovo ukazuje na važnost stabilnog porodičnog okruženja za mentalno zdravlje adolescenata.
Statistika o samoubilačkim pokušajima među mladima predstavlja alarmantan signal za društvo, koje mora prepoznati i delovati na uzroke ovih problema. U istraživanju su uključeni različiti socijalni i emocionalni faktori koji mogu uticati na mentalno zdravlje mladih. Stres, anksioznost, depresija, ali i pritisak vršnjaka, neki su od faktora koji doprinose ovakvoj situaciji.
Učesnici panela su se složili da je ključno razvijati svest o mentalnom zdravlju i pružiti podršku adolescentima. Edukacija roditelja, nastavnika i samih mladih o prepoznavanju znakova upozorenja može značajno doprineti prevenciji. Takođe, važno je stvoriti okruženje u kojem će mladi moći otvoreno da razgovaraju o svojim osećanjima i problemima.
Pored toga, stručnjaci su se osvrnuli na značaj dostupnosti stručne pomoći i resursa za mlade ljude koji se suočavaju sa mentalnim izazovima. Uvođenje programa mentalnog zdravlja u škole može biti ključno za pravovremeno prepoznavanje i intervenisanje u kriznim situacijama.
Takođe, istraživanje ukazuje na to da je potrebno raditi na jačanju socijalne podrške i povezivanju mladih sa pozitivnim uzorima u zajednici. Aktivnosti koje promovišu zdrav stil života, kao što su sport, umetnost i druge kreativne forme izražavanja, mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju emocionalnog stanja adolescenata.
Pored toga, važnost javne svesti o mentalnom zdravlju ne može se dovoljno naglasiti. Društvo mora da se suoči sa stigmatizacijom koja često prati mentalne poremećaje. Odbacivanje predrasuda i otvoren razgovor o mentalnom zdravlju mogu stvoriti podržavajuće okruženje koje će omogućiti mladima da potraže pomoć kada im je potrebna.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da je prevencija samoubistava kompleksan proces koji zahteva saradnju različitih sektora društva, uključujući obrazovanje, zdravstvo i socijalne usluge. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurno i podržavajuće okruženje za mlade.
Konačno, istraživanje predstavlja poziv na buđenje za sve nas. Uloga društva je da pruži podršku i razumevanje mladima koji se bore sa mentalnim izazovima. Potrebno je ulagati u prevenciju i pružiti resurse koji će omogućiti adolescentima da se suoče sa svojim problemima na zdrav način. U tom smislu, Svetski dan prevencije samoubistva nije samo prilika za podizanje svesti, već i poziv na akciju kako bismo zajedno radili na stvaranju boljeg i sigurnijeg okruženja za sve mlade ljude u Srbiji.
