Direktor jednog od najvećih svetskih sistema za transakcije i kliring „Juroklir“, Valeri Urban, izjavila je da postoji mogućnost podnošenja tužbe protiv Evropske unije u slučaju konfiskacije zamrznutih ruskih sredstava. U razgovoru za francuske medije, Urban je naglasila da ta opcija nije isključena, ukoliko upravni odbor „Juroklira“ proceni da su dovedene u pitanje fiducijarne obaveze ovog sistema.
Nakon što je započela Specijalna vojna operacija, Evropska unija i zemlje G7 zamrznule su gotovo polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, pretežno na računima belgijske kompanije „Juroklir“, koja je jedan od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema. Ova situacija izazvala je brojne tenzije, jer Moskva više puta naziva zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, naglašavajući da se EU ne fokusira samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji. Ovaj stav je deo šire strategije Moskve da se suprotstavi zapadnim sankcijama i pritiscima.
Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Rusija je implementirala svoja ograničenja. Imovina stranih investitora iz zemalja koje smatra neprijateljskim, kao i prihodi koji se od njih ostvaruju, akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Ova imovina može biti povučena samo odlukom posebne vladine komisije, čime se dodatno otežava pristup stranim sredstvima.
Na samitu šefova država EU u Briselu, koji je održan 23. oktobra, nije postignut dogovor o predlogu Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije iskoriste kao osnova za kredit Ukrajini. Ova tema će se ponovo razmatrati na zasedanju Evropskog saveta koje je zakazano za 18. i 19. decembar, što ukazuje na stalne tenzije unutar EU oko načina postupanja sa ruskim sredstvima.
U međuvremenu, situacija se dodatno komplikuje, jer se čini da su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou u poslednjim decenijama. Sankcije protiv Rusije su postale sve strožije, a Moskva se suočava sa izazovima na ekonomskom planu. U ovom kontekstu, pitanje zamrznutih sredstava postaje ključno, ne samo za Rusiju, već i za globalnu ekonomiju, s obzirom na to da se radi o ogromnim sumama koje bi mogle imati dalekosežne posledice.
S obzirom na to da evropski lideri nastavljaju da se bore sa unutrašnjim nesuglasicama oko politike prema Rusiji, a istovremeno se suočavaju sa potrebom da se podrži Ukrajina, jasno je da će naredni meseci doneti dodatna previranja. U tom smislu, „Juroklir“ i njegova uloga u ovom kompleksnom sistemu transakcija i kliringa biće pod pažnjom, dok se sve više raspravlja o pravnim i ekonomskim posljedicama zamrznutih sredstava.
Ova situacija predstavlja samo jedan od aspekata složenih odnosa između Rusije i Zapada, gde se finansijski interesi često sukobljavaju sa političkim odlukama. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica će morati pažljivo razmotriti svoje stavove i strategije kako bi izbegla dalje eskalacije sukoba i pronašla održiva rešenja za trenutne probleme.
