Tokom trodnevnog prevremenog glasanja za referendum o Zakonu o potpomognutom umiranju, koji je zakazan za nedelju, glasalo je ukupno 35.730 birača, što predstavlja 2,11 odsto od ukupnog broja upisanih birača, saopštila je slovenačka Državna izborna komisija. Ovaj procenat izlaznosti ukazuje na relativno nizak interes građana za ovu temu, posebno u poređenju sa sličnim referendumom koji je održan ranije.
Na poslednjem danu prevremenog glasanja, u četvrtak, na birališta je izašlo 0,84 odsto birača. Ova cifra pokazuje da je veći deo biračkog tela odlučio da ne učestvuje u ovom procesu. Za poređenje, tokom savetodavnog referenduma o istoj temi u junu 2024. godine, izlaznost je bila znatno viša i iznosila je 3,7 odsto, ali je tada referendum bio organizovan zajedno sa još dva referenduma, što je verovatno uticalo na veću mobilizaciju birača.
Zakon o potpomognutom umiranju, koji je predmet referenduma, izaziva značajne debate unutar slovenačkog društva. Pitanje legalizacije potpomognutog umiranja i prava pacijenata na izbor kada je u pitanju njihova sudbina, postavlja mnoge moralne, etičke i pravne dileme. Zakon se zalaže za omogućavanje legalnog potpomognutog umiranja pod određenim uslovima, što je tema koja često izaziva polarizovana mišljenja među građanima.
Tokom prethodnih meseci, različite organizacije i grupe su se aktivno angažovale u kampanjama za i protiv zakona. Oni koji podržavaju zakon smatraju da je pravo na dostojanstvenu smrt osnovno ljudsko pravo, dok protivnici izražavaju zabrinutost zbog mogućih zloupotreba i etičkih implikacija.
Pored toga, važno je napomenuti da su u Sloveniji postojeći zakoni o zdravstvenoj zaštiti i pravima pacijenata već relativno napredni. Postoje mehanizmi koji omogućavaju pacijentima da donesu odluke o svom lečenju, ali potpomognuto umiranje predstavlja korak dalje u pravcu legalizacije izbora o kraju života.
Uoči referenduma, mediji su izveštavali o različitim aspektima zakona, uključujući i iskustva iz drugih zemalja koje su već legalizovale potpomognuto umiranje. Mnoge zemlje, poput Belgije, Holandije i Kanade, imaju regulative koje omogućavaju ovu praksu, a njihova iskustva često se koriste kao argumenti u debati u Sloveniji.
Iako je izlaznost tokom prevremenog glasanja bila niska, očekuje se da će se situacija promeniti na dan referenduma, kada će se građani više angažovati. Učešće na referendumu može biti ključna tačka za budućnost zakona o potpomognutom umiranju u Sloveniji. Očekivanja su da će se na dan referenduma mobilizovati više birača, posebno onih koji imaju snažan stav o ovoj temi.
Jedna od mogućih prepreka većem angažovanju birača može biti i nedovoljna informisanost o zakonu i njegovim implikacijama. Organizovanje javnih debata, informativnih kampanja i edukativnih događaja moglo bi pomoći u povećanju svesti i razumevanja među građanima o važnosti ovog pitanja.
S obzirom na sve kompleksnosti i osetljivosti teme, moguće je da će rezultat referenduma imati dugoročne posledice na pravni okvir u Sloveniji, kao i na društvene norme i vrednosti. Ovaj proces može otvoriti vrata daljim diskusijama o pravima pacijenata i o tome kako društvo može najbolje da se nosi sa pitanjima dostojanstva i završetka života.
U svakom slučaju, nadležni organi i građani očekuju da će konačni ishod referenduma doneti jasnije smernice o budućnosti potpomognutog umiranja u Sloveniji, a rezultati će, bez sumnje, biti predmet analize i diskusije u godinama koje dolaze.
