Skoplje – U Severnoj Makedoniji registrovano je osam požara na otvorenom do 12 časova, od kojih su tri aktivna, jedan je stavljen pod kontrolu, dok su ostali potpuno ugašeni, saopštio je danas Centar za upravljanje krizama (CMC). Ova situacija ponovo ukazuje na izazove sa kojima se zemlja suočava tokom letnjih meseci, kada su požari na otvorenom česta pojava.
Aktivni požari beleže se u opštinama Makedonski Brod, Studeničani i Lipkovo. U ovim područjima gori mešovita šuma, kao i nisko rastinje. Na teritoriji sela Dračevica i Cvetovo, požar zahvata mešovitu šumu, dok se borova šuma nalazi u opasnosti u ataru sela Lojane. Ove informacije prenosi severnomakedonski portal Kurir, koji naglašava važnost brzog reagovanja u ovakvim situacijama.
U opštini Jegunovce, požar između sela Rogačevo, Jažince i Donje Orašje, gde je obuhvaćena niskorastuća mešovita šuma, stavljen je pod kontrolu. Ovaj uspešan potez ukazuje na efikasnost lokalnih timova za gašenje požara i njihovih resursa. U takvim situacijama, pravovremena intervencija je ključna kako bi se sprečilo širenje požara i nastanak većih šteta.
Kako se letnje temperature povećavaju, rizik od požara na otvorenom raste. U mnogim delovima sveta, uključujući i Severnu Makedoniju, meteorološki uslovi kao što su visoke temperature, suvi vetrovi i niska vlažnost vazduha doprinose stvaranju uslova pogodnih za izbijanje požara. Takođe, ljudska aktivnost često igra značajnu ulogu u izazivanju ovakvih situacija, bilo kroz nepažnju ili namerne podmetanja.
Upravljanje krizama u Severnoj Makedoniji ima poseban značaj, jer zemlja često mora da se suoči sa prirodnim katastrofama, uključujući požare, poplave i zemljotres. Centar za upravljanje krizama (CMC) je zadužen za koordinaciju odgovora na ovakve situacije i pružanje podrške lokalnim vlastima. Njihov rad uključuje obuku timova za gašenje požara, kao i razvoj strategija za prevenciju i brzu reakciju u slučaju izbijanja požara.
U poslednjim godinama, Severna Makedonija je uložila značajne napore u poboljšanje svojih kapaciteta za upravljanje krizama. To uključuje nabavku nove opreme za gašenje požara, kao i unapređenje obuke i edukacije osoblja koje se bavi ovim zadacima. Pored toga, važno je da građani budu svesni potencijalnih rizika i da znaju kako da se ponašaju u slučaju požara.
Osim fizičkih posledica koje požari mogu izazvati, oni takođe imaju značajne ekološke i ekonomske posledice. Oštećenje šumskih ekosistema može dovesti do gubitka biodiverziteta, dok su troškovi sanacije često visoki. Takođe, požari mogu uticati na kvalitet vazduha i zdravlje stanovništva, što dodatno naglašava potrebu za efikasnim upravljanjem ovim situacijama.
Važno je napomenuti da su mnogi požari na otvorenom izazvani ljudskim faktorima, a to uključuje neodgovorno ponašanje kao što su bacanje opušaka, paljenje vatre u prirodi bez nadzora ili vandalizam. Građani se pozivaju da budu oprezni i da prijave sve sumnjive aktivnosti koje bi mogle dovesti do izbijanja požara.
Takođe, nadležni pozivaju na saradnju između različitih institucija i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i sigurnosti. Samo zajedničkim naporima može se postići bolja prevencija i brže reagovanje na požare, čime će se zaštititi prirodni resursi i životi ljudi.
U zaključku, trenutna situacija u Severnoj Makedoniji podseća na neophodnost kontinuiranog rada na prevenciji i upravljanju požarima. Sa sve većim izazovima koje donosi klimatska promena, važno je da se aktivno radi na unapređenju sistema zaštite i da se svi građani angažuju u očuvanju prirode i sigurnosti svojih zajednica.
