U Srbiji je od početka godine zabeleženo 94 smrtna slučaja pešaka u saobraćajnim nezgodama, od čega je 19 njih poginulo na pešačkim prelazima. Ove informacije dolaze iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je takođe apelovalo na sve učesnike u saobraćaju da povećaju oprez.
Uprava saobraćajne policije je istakla da je u poslednjih nekoliko dana došlo do značajnog pogoršanja bezbednosti pešaka. Samo juče, u razmaku od nekoliko sati, tri pešaka su izgubila život u saobraćajnim nezgodama, od kojih su dva poginula na području opštine Ub, a jedan na teritoriji grada Niša. Ovi tragični incidenti dodatno naglašavaju potrebu za povećanom pažnjom svih učesnika u saobraćaju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je podsetilo vozače da je ovo doba godine kada su pešaci posebno ugroženi zbog kraće obdanice i slabije vidljivosti. U saopštenju se navodi da vozači motornih vozila treba da budu posebno oprezni i da smanje brzinu, naročito u zonama pešačkih prelaza, kako bi se očuvala bezbednost pešaka.
Osim apela vozačima, Ministarstvo je takođe pozvalo pešake da prelaze kolovoz samo kada su potpuno uvereni da je to bezbedno. Noću, kao i u uslovima smanjene vidljivosti, pešaci treba da budu obeleženi reflektujućom materijom ili da nose osvetljena sredstva. Ova upozorenja su od suštinskog značaja za smanjenje rizika od saobraćajnih nezgoda.
U poslednjih nekoliko godina, bezbednost pešaka u Srbiji postala je sve veći problem. Statistika pokazuje da su pešaci često među najranjivijim učesnicima u saobraćaju. Mnogi od njih se suočavaju s opasnostima na svakodnevnom putu do posla, škole ili drugih destinacija. U urbanim sredinama, gde je saobraćaj gust, pešaci su posebno izloženi riziku, a broj pešačkih prelaza ne odgovara uvek potrebama i sigurnosti građana.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na bezbednost pešaka jeste infrastruktura. U mnogim delovima Srbije, pešački prelazi nisu adekvatno obeleženi ili uređeni, a često nedostaju i druge sigurnosne mere, poput semafora ili zaštitnih ograda. Takođe, vozači često zanemaruju pravila ponašanja u blizini pešačkih prelaza, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim fizičke infrastrukture, edukacija učesnika u saobraćaju je takođe od velike važnosti. Vozači bi trebali da budu svesni svojih obaveza prema pešacima i da razumeju da brzina kretanja može biti fatalna. Takođe, edukacija pešaka o pravilnom ponašanju u saobraćaju može doprineti smanjenju broja nesreća.
Apel Ministarstva unutrašnjih poslova je jasan – svi učesnici u saobraćaju, bilo da su vozači ili pešaci, moraju biti odgovorni i oprezni. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve.
U svetlu ovih alarmantnih statistika, važno je da se preduzmu koraci kako bi se poboljšala bezbednost pešaka. To uključuje i unapređenje saobraćajne infrastrukture, kao i redovne kampanje za podizanje svesti o važnosti bezbednosti u saobraćaju.
Na kraju, apelujemo na sve vozače da voze pažljivo, da poštuju saobraćajne propise i da budu svesni pešaka u svom okruženju. U isto vreme, pozivamo pešake da budu oprezni, naročito noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Bezbednost na putevima je odgovornost svih nas.
