U poslednje vreme, situacija Hrvata u Bosni i Hercegovini postaje sve alarmantnija. Prema procenama demografa, do 2030. godine bi broj Hrvata u ovoj zemlji mogao da padne na svega 200.000, što predstavlja drastičan pad u odnosu na trenutne brojke. Ova zabrinjavajuća situacija naterala je hrvatsku Vladu da preduzme konkretne korake kako bi podstakla povratak Hrvata u BiH.
Vlada Hrvatske je odlučila da program pomoći za povratak Hrvata u BiH, koji je do sada bio regulisan uredbom, prevede u zakon. Ova promena ima za cilj da osigura stabilniju i dugoročniju podršku Hrvatima koji žele da se vrate u BiH, a istovremeno omogućava i izdašniju finansijsku pomoć. U okviru ovog programa, ove godine je obezbeđeno 4,7 miliona evra, što se smatra značajnim korakom ka revitalizaciji hrvatske zajednice u BiH.
Od ukupnog iznosa, 4,2 miliona evra je predviđeno za razne oblike podrške, dok je 500.000 evra namenjeno za dodelu građevinskog materijala za izgradnju ili obnovu oko 50 porodičnih kuća. Ovaj pristup ne samo da pruža finansijsku pomoć, već i praktičnu podršku onima koji se odluče na povratak, što uključuje obnovu njihovih domova.
Problem opadajuće populacije Hrvata u BiH nije samo demografski, već ima i duboke socijalne i ekonomske posledice. Mnogi Hrvati su napustili BiH u potrazi za boljim životnim uslovima, a oni koji su ostali se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske teškoće, političku nestabilnost i nedostatak osnovnih usluga. U ovakvom okruženju, povratak postaje sve teži izbor.
Demografi i analitičari ukazuju na potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja bi mogla da obezbedi povratak Hrvata u BiH. Pored finansijske pomoći, potrebne su i mere koje će stvoriti povoljnije uslove za život i rad, kao i podršku obrazovanju i zapošljavanju. Na taj način, povratak ne bi bio samo povratak na fizičku teritoriju, već i obnova zajednice koja će moći da se razvija i napreduje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da hrvatska Vlada nije jedina koja se bavi ovim pitanjem. Međunarodne organizacije, kao i nevladine organizacije, takođe igraju ključnu ulogu u procesu podrške povratnicima. Oni pružaju razne oblike pomoći, od pravne i administrativne podrške do pomoći u zapošljavanju i obrazovanju.
Iako su ovi napori pohvalni, izazovi ostaju. Politička situacija u BiH je i dalje složena, a etničke tenzije često otežavaju suživot različitih zajednica. U takvom okruženju, povratak Hrvata može biti rizičan korak, a mnogi se suočavaju sa strahom od diskriminacije ili gubitka prava.
U svetlu svih ovih izazova, ključno je da se u proces povratka uključe i sami povratnici. Njihove priče, iskustva i potrebe moraju biti u središtu strategija koje se razvijaju. Samo tako će se osigurati da povratak bude održiv i da Hrvati u BiH ponovo postanu aktivni učesnici u društvenom, kulturnom i ekonomskom životu.
U zaključku, povratak Hrvata u Bosnu i Hercegovinu predstavlja složen izazov koji zahteva sveobuhvatan pristup i saradnju svih relevantnih aktera. Sa pravim merama i podrškom, postoji mogućnost da se preokrene negativan trend i da se osigura bolja budućnost za Hrvate u BiH. U tom procesu, važna je svaka pomoć, bilo da dolazi od strane vlade, međunarodnih organizacija ili lokalnih zajednica. U suprotnom, Hrvati bi mogli postati još jedna izgubljena zajednica u istoriji Balkana.
