Split – Plima koja je u noć između srede i četvrtka pogodila Dalmaciju ostavila je ozbiljne posledice, a najteže je stradao grad Kaštel, koji se nalazi u splitsko-dalmatinskoj županiji. Ova prirodna nepogoda izazvana je snažnim i dugotrajnim olujnim jugom, što je rezultiralo podizanjem nivoa mora za više od 70 centimetara. Ova situacija dovela je do izlivanja mora u obalnim delovima grada, čime su posebno pogođeni Donji Kaštel, gde je more prodrlo u stambene kuće, poslovne prostore i ugostiteljske objekte, izazivajući značajnu materijalnu štetu.
U ovom području, poplavljene su brodice i automobili, a vatrogasci su i dalje angažovani na ispumpavanju vode iz objekata dok se razmere štete još uvek procenjuju. Stanovnici zbrajaju gubitke, a vremenske prilike ostaju nestabilne. Donji Kaštel, deo grada koji je najčešće izložen snažnim udarima juga, suočava se sa posledicama plimnih udara već godinama. Ove poplave se ponavljaju gotovo svake godine, a mnogi stanovnici ističu kako je 2019. godina bila najteža do jučerašnjeg nevremena.
Dalmaciju je pogodila jedna od najvećih plima u poslednjih desetak godina. Snažan sredozemni ciklon je tokom noći doneo izražene vremenske neprilike širom Hrvatske. Od obilne kiše i neuobičajeno visoke temperature do snažnog juga, koji je na Jadranu podizao talase i do osam metara, izazvao je jednu od najvećih ciklonalnih plima poslednjih godina. Na udaru se posebno našlo najudaljenije hrvatsko ostrvo Palagruža, gde su zabeleženi orkanski udari vetra.
Ceo Jadran zahvatio je jak do olujni jugo, a na otvorenom moru udari su dostizali orkansku snagu. Na Palagruži je najjači udar juga iznosio 137 kilometara na sat, a orkanskih udara bilo je i na Lastovu, kao i na opservatoriji na Mosoru. Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među stanovnicima obalnih područja, koji su svesni da se ovakve nepogode sve češće dešavaju, a posledice su često katastrofalne.
U poslednje vreme, stručnjaci sve više ukazuju na povezanost klimatskih promena sa učestalijim i intenzivnijim vremenskim nepogodama. U ovom kontekstu, plimni talasi i poplave postaju sve veći problem za obalne zajednice, kao što je Kaštel. Stanovnici su svesni da se moraju prilagoditi ovim promenama, a to uključuje ulaganja u infrastrukturne projekte koji mogu pomoći u zaštiti od poplava.
Kao odgovor na ovakve situacije, lokalne vlasti su počele preduzimati mere kako bi se smanjila šteta prouzrokovana ovim ekstremnim vremenskim uslovima. Uključujući modernizaciju sistema za odvodnjavanje, jačanje obale i izgradnju zaštitnih nasipa, ovi projekti su od suštinskog značaja za očuvanje obalnih zajednica i njihovu otpornost na buduće poplave. Stanovnici Dalmacije su svesni da su ovakve mere neophodne kako bi se ublažile posledice promena klime.
Uprkos teškim uslovima, zajednice poput Donjeg Kaštela pokazuju otpornost i snagu. Stanovnici se udružuju kako bi pomogli jedni drugima u obnovi i sanaciji svojih domova i poslovnih prostora. Ova solidarnost u teškim vremenima je od suštinske važnosti i pomaže im da se suoče sa izazovima koje donose klimatske promene.
U zaključku, Dalmacija se suočava sa ozbiljnim izazovima usled sve učestalijih plima i poplava. Iako su trenutne posledice teške, važno je da se lokalne zajednice i vlasti angažuju u borbi protiv klimatskih promena i da zajedno rade na očuvanju svog okruženja i života. Ova situacija nas podseća na hitnost delovanja prema održivom razvoju i prilagođavanju klimatskim promenama kako bismo zaštitili budućnost obalnih zajednica.
