U Crnoj Gori je zabeležen značajan rast broja krivičnih prijava zbog sumnje u falsifikovanje obrazovnih isprava. Od početka 2023. godine, podneto je ukupno 66 prijava, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo 38 prijava. Ovaj trend ukazuje na ozbiljan problem u oblasti obrazovanja i poverenja u institucije.
Prema podacima, tokom 2022. godine, prijave su se odnosile na različite nivoe obrazovanja. Pet prijava je podneto zbog sumnje u falsifikat inostranih obrazovnih isprava na nivou osnovnog obrazovanja, dok je 31 prijava bila vezana za srednje obrazovanje. Takođe, dve prijave su se odnosile na visoko obrazovanje. U ovoj godini, Ministarstvo je podnelo 28 krivičnih prijava zbog sumnje u falsifikat obrazovnih isprava, od kojih su 14 bile za srednje i 14 za visoko obrazovanje.
Falsifikovane diplome predstavljaju ozbiljan izazov za društvo. Zarija Pavićević iz Alternativa Crna Gora ističe da falsifikati napadaju meritokratski sistem i dovode u pitanje poverenje građana u obrazovne institucije. On naglašava da je problem rezultat dugogodišnjeg nedostatka odgovornosti i kontrole u sistemu.
Pavićević je podneo kritiku institucijama, ukazujući na to da iako se preduzimaju određeni koraci u rešavanju ovog problema, bez jasne volje političkih i pravosudnih organa ne može biti pravog rešenja. „Možemo doneti najbolje zakone i formirati radne grupe, ali ako tužioci i sudije ne pokažu odlučnost, problem će se samo reciklirati“, istakao je Pavićević.
Jedan od ključnih problema je i nedostatak zvaničnog registra koji bi omogućio precizno praćenje broja falsifikovanih obrazovnih isprava. Procene sugerišu da je više od 25.000 zaposlenih u javnom sektoru možda došlo do posla zahvaljujući lažnim diplomama. Pavićević smatra da je samo podatak da je u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici formirano 70 predmeta pokazatelj ozbiljnosti situacije. Ipak, naglašava da veliki deo spornih slučajeva nikada ne stigne do tužilaštva, što dodatno komplikuje borbu protiv falsifikata.
U Crnoj Gori, s obzirom na sveprisutnost problema falsifikovanja obrazovnih isprava, potrebne su hitne i sveobuhvatne reforme. Pavićević ukazuje na to da su sudije i tužioci čiji integritet može biti doveden u pitanje ključni faktori u rešavanju ovog problema. Bez profesionalizma i odlučnosti s njihove strane, svi napori na institucionalnom nivou gube smisao.
Osim toga, situacija s falsifikovanim diplomama može imati dugoročne posledice po društvo. Pored urušavanja poverenja u institucije, ovakvo ponašanje može stvoriti i veće razlike u društvenim vrednostima, što vodi do osipanja meritokratskog sistema. Kada ljudi dobijaju poslove ili napreduju na osnovu lažnih kvalifikacija, to ne samo da ugrožava kvalitet rada u javnom sektoru, već i stvara nepoverenje među građanima.
Neophodno je da se institucije suoče s ovim problemom i preduzmu konkretne korake ka njegovom rešenju. To podrazumeva ne samo zakonske promene, već i povećanje odgovornosti i transparentnosti u radu sudova i tužilaštava. Takođe, važno je educirati javnost o ozbiljnosti falsifikovanja obrazovnih isprava i posledicama koje to može imati po društvo.
U zaključku, Crna Gora se suočava s ozbiljnim izazovom u oblasti obrazovanja i pravde. Falsifikovanje obrazovnih isprava ne samo da narušava poverenje u institucije, već stvara i ozbiljne posledice po društvo u celini. Potrebno je da se preduzmu odlučni koraci kako bi se ovaj problem rešio i kako bi se obnovilo poverenje građana u obrazovni sistem i pravosudne institucije.
