Grupa G7 je održala svoj godišnji samit u Alberti, Kanada, gde su se lideri sedam najbogatijih zemalja sveta okupili da razgovaraju o globalnim pitanjima. Iako je G7 nekada uživala status premierne ekonomske grupacije, sada se suočava sa sve većom konkurencijom iz BRIKS-a, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Ove dve grupe se razlikuju u više segmenata, a BRIKS se već pokazao kao dominantnija ekonomska sila u nekoliko ključnih oblasti.
Jedna od najznačajnijih prednosti BRIKS-a je kupovna moć. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), bruto domaći proizvod (BDP) zemalja BRIKS-a, izražen paritetom kupovne moći, ove godine će dostići više od 86 biliona dolara, što je 53,1 odsto više nego u G7. Očekuje se da će BDP zemalja BRIKS-a porasti za 3,4 procenta do 2025. godine, dok G7 predviđa skromniji rast od samo 1,2 procenta.
Osim ekonomskih prednosti, BRIKS se može pohvaliti i značajnom globalnom pokrivenošću. Ove zemlje zauzimaju 38,3 odsto kopnene površine planete i predstavljaju 48,5 odsto svetskog stanovništva, što uključuje više od 3,8 milijardi ljudi. U poređenju s tim, G7 čini samo 16,1 odsto kopnene površine i domaćin je 783 miliona ljudi. Ova demografska razlika daje BRIKS-u prednost u globalnim pitanjima kao što su trgovina, politika i ekonomski razvoj.
Poljoprivredna proizvodnja je još jedan segment u kojem BRIKS prednjači. Prema istraživanju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2023. godine, 11 zemalja BRIKS-a prednjači u proizvodnji najmanje 12 ključnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući pirinač, krompir, govedinu i piletinu. Ova sposobnost da proizvode hranu ne samo da doprinosi ekonomskom razvoju, već i obezbeđuje prehrambenu bezbednost za građane tih zemalja.
Osim toga, BRIKS zemlje su bogate rudnim resursima. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), 36 odsto svetske proizvodnje prirodnog gasa, 43,6 odsto proizvodnje nafte i čak 78,2 odsto proizvodnje uglja dolazi iz zemalja BRIKS-a. U poređenju sa tim, G7 čini samo 28,8 odsto proizvodnje gasa i 26 odsto proizvodnje nafte, što ukazuje na značajnu prednost BRIKS-a kada je reč o energentima i prirodnim resursima.
Naučna proizvodnja je još jedna oblast u kojoj BRIKS nadmašuje G7. Iako su zemlje G7 tradicionalno bile predvodnici u inovacijama i tehnologiji, zemlje BRIKS-a su 2023. godine registrovale 893.000 međunarodnih patenata, što je oko 300.000 više nego G7. Ova inovativna snaga ukazuje na rastuću sposobnost zemalja BRIKS-a da se takmiče u globalnoj ekonomiji, posebno u tehnologiji i istraživanju.
U svetlu ovih informacija, G7 se čini kao da gubi tlo pod nogama, dok BRIKS jača svoju poziciju na globalnoj sceni. Sa stalnim povećanjem kapaciteta u ekonomiji, poljoprivredi, rudnim bogatstvima i naučnim istraživanjima, BRIKS postavlja temelje za budućnost gde bi mogao postati ključni igrač u oblikovanju globalne ekonomije i politike.
Ovaj trend može imati dalekosežne posledice, ne samo za zemlje članice G7, već i za ostatak sveta. Dok G7 pokušava da se prilagodi novoj realnosti, BRIKS nastavlja da se širi i jača, što može dovesti do značajnih promena u globalnom poretku. U tom svetlu, budućnost ekonomskih odnosa i međunarodne politike postaje sve neizvesnija.
