Mirjana Purić Karasović, poznata novinarka i urednica, nedavno je objavila svoju novu knjigu „Vinčica – Svakodnevica jedne pradevojčice“, koja se bavi vinčanskom kulturom i životom pre sedam hiljada godina. Ova knjiga je nastavak njene ranije uspešne knjige za decu „Srednjovekovni srpski vladari – Moć dvoglavog orla“. Inspiraciju za novo delo pronašla je na lokalitetu Vinča, gde su otkriveni značajni arheološki nalazi koji svedoče o naprednoj praistorijskoj civilizaciji.
U ovoj knjizi, mališani imaju priliku da upoznaju život jedne devojčice iz vinčanske kulture, koja je postavila temelje naprednog društva na prostoru današnje Srbije. Vinčanska kultura, koja se razvijala na desnoj obali Dunava, 11 kilometara nizvodno od Beograda, prepoznata je kao najnaprednija praistorijska kultura u Evropi. Purić Karasović ističe da istraživanja ovih nalazišta traju više od 100 godina, ali da je svest o značaju vinčanske kulture još uvek nedovoljna.
Knjiga je napisana sa ciljem da približi deci svakodnevicu ljudi iz praistorije, njihove običaje, način života i međuljudske odnose. Kroz lik pradevojčice, čitaoci će saznati kako su se ljudi bavili zemljoradnjom, kako su živeli u kućama koje su ponekad imale i do 80 kvadrata, te kakvu su odeću nosili. Purić Karasović naglašava da su žene u vinčanskom društvu imale značajnu ulogu, što se ogleda i u figuricama koje prikazuju majke s raširenim rukama, simbolizujući dobrodošlicu i ljubav.
Osim što je knjiga edukativna, ona nosi i moralne poruke. U njenoj prvoj knjizi, Purić Karasović se bavila srednjovekovnim srpskim vladarima, naglašavajući važnost sloge i ljubavi u porodici i društvu. „Vinčica“ nastavlja tu tradiciju, pokazujući kako su ljudi iz praistorije živeli u skladu s prirodom i jedni s drugima, te kako su vrednosti ljubavi i zajedništva bile ključne za njihov opstanak.
Knjiga je ilustrovana od strane Dušana Gađanskog, čime je dodatno obogaćena vizuelnim sadržajem koji će privući pažnju mladih čitalaca. Mirjana Purić Karasović želi da kroz ovu knjigu podstakne decu da se zanimaju za svoju istoriju i kulturu, kao i da razviju svest o značaju arheoloških nalazišta koja svedoče o bogatom nasleđu koje imamo.
Vinčanska kultura, iako veoma značajna, još uvek nije dovoljno istražena i prepoznata kao temelj evropske civilizacije. Purić Karasović smatra da bi otkriće ovih ostataka u nekoj drugoj zemlji izazvalo veliku pažnju i postalo turistička atrakcija, dok se u Srbiji često zaboravlja onoliko bogatstva koje ova kultura nosi. Njena knjiga je stoga i poziv na akciju, kako bi se podigla svest o važnosti vinčanske kulture u okviru srpske i evropske istorije.
Na kraju, Purić Karasović ističe da je njen cilj bio da kroz zanimljive priče približi vinčansku kulturu deci, što je jedna od njenih misija kao autorke. Kroz „Vinčicu“, ona želi da deca ne samo da uživaju u čitanju, već i da nauče nešto novo o svojim precima i njihovom načinu života. Ova knjiga je takođe podsticaj za sve nas da istražimo i čuvamo naše bogato kulturno nasleđe, jer, kako ona kaže, „još ima mnogo toga što treba otkriti“.
