Jedna švajcarska istraživačka grupa razvila je novu metodu kojom se može izdvajati 22-karatno zlato iz elektronskog otpada, i to bez upotrebe štetnih hemikalija. Ova inovacija predstavlja značajan napredak u reciklaži elektronskih uređaja, koji su postali sveprisutni u modernom društvu, ali i izvor potencijalno opasnih materijala.
Metoda koju su istraživači razvili koristi prirodne supstance za proces ekstrakcije zlata, što je čini ekološki prihvatljivijom od tradicionalnih metoda koje često uključuju toksične hemikalije kao što su cijanid ili živa. Ova nova tehnika nije samo bezbednija za životnu sredinu, već je i efikasnija, omogućavajući brže i jeftinije dobijanje zlata iz starog elektroniku.
U istraživanju je učestvovalo više stručnjaka iz različitih oblasti, uključujući hemiju, inženjerstvo i ekologiju. Njihov cilj bio je da pronađu način za smanjenje ekološkog otiska koji ostavlja industrija reciklaže. U ovom trenutku, samo mali procenat elektronskog otpada se pravilno reciklira, dok se ostatak često odlaže na deponijama ili se nepravilno obrađuje, što može dovesti do zagađenja tla i vode.
Prema podacima Svetske banke, godišnje se na globalnom nivou proizvede više od 50 miliona tona elektronskog otpada, a očekuje se da će taj broj rasti. Većina ovog otpada sadrži vredne metale poput zlata, srebra i bakra, koji se mogu ponovo upotrebiti. Međutim, trenutne metode reciklaže često nisu ekonomične ili su ekološki štetne, što je dodatno podstaklo istraživače da razviju novu tehniku.
Novi proces uključuje nekoliko koraka, počevši od prikupljanja i sortiranja elektronskog otpada. Zatim se koriste prirodni rastvori koji omogućavaju selektivno otapanje zlata iz ostalih materijala. Ovaj pristup ne samo da minimizira upotrebu štetnih hemikalija, već i smanjuje količinu otpada koja se generiše tokom procesa reciklaže.
Istraživači su testirali svoju metodu na različitim vrstama elektronskog otpada, uključujući stare mobilne telefone, računare i televizore. Rezultati su pokazali da je moguće efikasno izdvojiti zlato u visokom procentu, dok su istovremeno ostali materijali mogli da budu reciklirani ili odloženi na bezbedniji način.
Osim što je ekološki prihvatljiva, ova metoda bi mogla imati značajan ekonomski uticaj. Sa rastućim troškovima zlata na tržištu, efikasnije metode reciklaže mogu pomoći u smanjenju zavisnosti od rudarskih operacija, koje često imaju negativne posledice po životnu sredinu. Uzimajući u obzir da reciklaža zlata iz elektronskog otpada može biti isplativa, ova tehnologija bi mogla doneti i nove poslovne mogućnosti.
Ova istraživačka grupa planira da nastavi sa daljim razvojem i testiranjem svoje metode, kako bi je učinila još efikasnijom i pristupačnijom. Takođe, nadaju se da će privući pažnju industrije i investitora, koji bi mogli biti zainteresovani za implementaciju ove tehnologije u svoje procese reciklaže.
U svetlu globalnih napora za očuvanje životne sredine i smanjenje otpada, ova inovacija može predstavljati važan korak napred. Sa sve većim fokusom na održivost i ekološke tehnologije, očekuje se da će ovakve metode postati sveprisutnije u industriji reciklaže, čime će doprineti ne samo smanjenju zagađenja, već i očuvanju prirodnih resursa.
Na kraju, istraživači pozivaju sve zainteresovane strane, uključujući vlade, kompanije i nevladine organizacije, da se uključe u promovisanje ekološki prihvatljivih praksi reciklaže. Samo zajedničkim naporima može se postići značajan napredak u smanjenju elektronskog otpada i očuvanju planete za buduće generacije.
