BEOGRAD – Knjiga „Piroćanci – Pravednici među narodima“ predstavlja emotivne i ljudske priče koje doprinose očuvanju kulture sećanja i naglašavaju značaj humanosti u vremenima zla, izjavio je jedan od autora, Davor Lazarević, direktor Odeljenja opštih poslova Istorijskog arhiva Pirota. Promocija knjige održana je u Muzeju žrtava genocida, gde je Lazarević istakao kako su autori knjige, uključujući Jasnu Ćirić i Ivanu Tasić, uspešno prikazali ljudske sudbine iz vremena kada je život bio izuzetno ugrožen.
Knjiga, koja obuhvata priče o pet pirotskih porodica i devet pravednika, dokumentuje hrabrost pojedinaca koji su tokom Drugog svetskog rata pružili zaštitu svojim jevrejskim sugrađanima tokom martovskog pogroma 1943. godine, kada su mnogi od njih deportovani u nacističke logore smrti. „Piroćanci – Pravednici među narodima“ je rezultat svedočenja preživelih i arhivske građe prikupljene tokom dodeljivanja priznanja Pravednika među narodima.
Lazarević je naveo da je devet pravednika uspelo da spasi devet članova jevrejske zajednice tako što su ih sklonili na bezbedna mesta i omogućili im da bezbedno napuste Pirot. U Pirotu su se, prema njegovim rečima, naselili Jevreji Sefardi iz Iberijskog poluostrva, a pred hapšenje 1943. godine, njihovo brojno stanje je iznosilo oko 180, uključujući i izbeglice iz drugih krajeva.
Prema njegovim rečima, bugarske okupacione vlasti su 12. i 13. marta 1943. godine ušle u domove jevrejskih porodica u Pirotu, hapšivši sve članove, uključujući žene i decu, koje su potom odvedene u improvizovani logor u Sokolanu Pirotske gimnazije. Iako su Piroćanci pokušavali da spasu neke od njih, većina je ubrzo sprovedena do železničke stanice i deportovana u koncentracione logore, kao što je Treblinka, odakle se niko nije vratio.
U knjizi se pominje i slučaj Božidara Zdravkovića Macka, koji je spasio porodicu jevrejskog sudije Leona Sida, prvo skrivajući njihovo malo dete, a zatim obezbeđujući im krivotvorene dokumente koji su im omogućili da se domognu Bliskog Istoka. Iako su bugarske vlasti delovale prema naređenjima Nemaca, nisu bile rigorozne prema stanovništvu koje je pokušavalo da pomogne Jevrejima, ostavljajući im prostor za delovanje.
Idejna začetnica knjige, Jasna Ćirić, predsednica Jevrejske opštine u Nišu, opisala je knjigu kao emotivnu i snažnu, posebno istakavši priču o dečaku Izraelu Leviju, koji je kao trogodišnjak bio skriven i čuvan u Pirotu sve do kraja rata. Ćirić je takođe naglasila da medalju Pravednika među narodima dodeljuje Izrael onima koji su spašavali Jevreje bez lične koristi, a do 2025. godine, Srbija je imala 142 takva priznanja, uz očekivanje da će se u septembru dodati još šest.
U planu je i izgradnja Parka pravednika u dvorištu gimnazije u Pirotu, gde će biti zasađeno devet stabala u čast tih hrabrih pojedinaca. Bojan Arbutina, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida, istakao je značaj ove publikacije, koja govori o ljudima koji su rizikovali svoje živote kako bi spasili sugrađane.
Ovaj događaj predstavlja prvu zajedničku aktivnost između Muzeja žrtava genocida i Istorijskog arhiva Pirota, nakon nedavno potpisanog Protokola o saradnji, koji bi trebao doprineti razvoju novih istraživačkih i izdavačkih projekata usmerenih ka očuvanju istorijskog nasleđa i kulturi sećanja. Ova knjiga ne samo da osvetljava prošlost, već i inspiriše nove generacije da se bore za pravdu i humanost.
