U Muzeju Jugoslavije, sutra u 18 časova, biće otvorena izložba pod nazivom „Sloboda je za nas san – O zatočeništvu, stradanju i otporu“, koja se fokusira na logoraše i logore iz Drugog svetskog rata. Ova multimedijalna postavka obuhvata predmete, crteže, pisma, kratke biografije i umetničke radove, koji predstavljaju materijalne ostatke prevremeno prekinutih života i svedočanstva o ljudskom dostojanstvu.
Direktor Muzeja Jugoslavije, mr Neda Knežević, naglašava da ovi artefakti nisu samo muzejski eksponati, već važni dokazi o ljudskoj izdržljivosti u uslovima sistemskog nasilja, mučenja i smrti. Fond muzeja sadrži predmete koji su nastali u koncentracionim i zarobljeničkim logorima, kao i dela koja su proizašla iz logorskog iskustva. Ova građa je često fragmentarna, sačuvana pisma bez odgovora i crteži bez potpisanih autora.
Izložba se nadovezuje na istraživački rad koji je započet prethodnim izdanjem „Sloboda je za nas san: tematski katalog predmeta iz fonda Muzeja Jugoslavije“, koji je dobio priznanje „Publikacija godine“ od Nacionalnog komiteta ICOM-a. Kustosice Ana Panić i Veselinka Kastratović Ristić, zajedno sa kustoskinjom Dušicom Stojanović, autorke su ove izložbe i kataloga.
U Zbirci dokumenata i rukopisa Muzeja čuva se 180 pisama, zapisnika, izveštaja i poruka nastalih u logorima. Kastratović Ristić naglašava da je razumevanje ovih dokumenata mnogo bolje kada se prezentuju uz likovna dela i rukotvorine nastale u logoru. Ovi predmeti, iako su stvoreni u strašnim uslovima, svedoče o želji njihovih autora za slobodom i mirom.
Odmah nakon kapitulacije Vojske Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine, počela su prva hapšenja i transporti zarobljenika u logore. Tačan broj vojnih zarobljenika nije utvrđen, ali se procenjuje da je bilo između 180.000 i 300.000 zarobljenika. Posebno značajan deo čine predmeti iz Banjičkog logora, gde je identifikovano oko 90 rukotvorina povezanih sa dvadeset šestoro zatočenika.
Zarobljenici su bili podeljeni u više kategorija i obeležavani oznakama prema vrsti prekršaja. Politički zatvorenici su nosili crvene trouglove, dok su Jevreji imali dodatni žuti trougao. Uslovi života u logorima bili su strašni, a torture i dehumanizacija su sistematski razarale ljudske duhove. Mnogi su izgubili veru da će ikada napustiti te uslove.
Izložba takođe uključuje deo pod nazivom „U potpisu, nezaboravljeni“, koji je zasnovan na korespondenciji logoraša i njihovim svedočenjima. Ovaj deo će obuhvatiti izvođački segment, koji će dodatno osvetliti stradanje i otpor logoraša. Muzejski savetnik Ana Panić ukazuje na važnost umetničkih dela nastalih u logorima, koja služe kao apel društvu da se ne zaborave zločini i da se slične situacije nikada više ne ponove.
Izložba će predstaviti radove umetnika kao što su Nandor Glid, Miloš Bajić i Pavle Vasić, kao i biografije drugih zatočenika. Katalog ove izložbe napisala je Jovana Petrović, a cilj je prikazati međuzavisnost ljudskih postupaka i odgovornost za sopstvene (ne)dela. Muzej želi da podstakne publiku na razmišljanje o mehanizmima propagande i nepravde u današnjem društvu.
Ova izložba je značajan podsetnik na stradanja i otpor ljudi koji su prošli kroz teške trenutke, a Muzej Jugoslavije se trudi da kroz umetničke i istorijske primere podstakne društvo da se bori protiv nepravde i zločina. U tom smislu, „Sloboda je za nas san“ postaje ne samo izložba, već i poziv na akciju i refleksiju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
