Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je u nedavnom obraćanju javnosti istakao zabrinjavajuće okolnosti u vezi sa prisilnim iseljavanjem i oduzimanjem imovine srpskim porodicama u Leposaviću. Ove akcije predstavljaju ozbiljno kršenje ljudskih prava i dodatno pogoršavaju situaciju u kojoj se nalazi srpska zajednica na prostoru Kosova i Metohije. Đurić je naglasio da su ove mere sprovodene pod rukovodstvom Aljbina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija, što izaziva dodatnu zabrinutost.
U svojoj poruci na društvenoj mreži X, Đurić je izrazio duboku zabrinutost zbog pritisaka i zastrašivanja srpskog naroda u Leposaviću. Prema njegovim rečima, administracija koja donosi ovakve odluke ne odražava volju ili interese lokalnog stanovništva, već se nameće sa strane, što dodatno otežava suživot i pomirenje među etničkim grupama. On je ukazao na to da sever Kosova i Metohije postaje pod kontrolom etno-nacionalističkih vlasti, što predstavlja korak unazad u procesu izgradnje mira i stabilnosti.
Đurić je pozvao međunarodnu zajednicu da se jasno i principijelno odredi prema ovakvim akcijama, ističući da one mogu dovesti do daljeg destabilizovanja situacije na terenu. Naglasio je da ovakvi potezi doprinose marginalizaciji srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, što je neprihvatljivo. On je poručio da ovakve prakse ne smeju proći nekažnjeno, pozivajući na odgovornost onih koji sprovode represivne mere.
S obzirom na to da administracija u Leposaviću, na čijem je čelu Ljuljzim Hetemi, nije izabrana u skladu sa voljom srpske zajednice, situacija postaje još komplikovanija. Srbi nisu učestvovali na izborima, a sada se suočavaju sa zahtevima da se isele iz stanova koje su im dodelili srpski organi, konkretno Komesarijat za izbeglice Srbije. Ovakve akcije dodatno ukazuju na ozbiljnost problema sa kojim se suočava srpska zajednica u ovom delu Kosova.
S obzirom na sve navedeno, važno je naglasiti da su ovakvi događaji alarmantni i da zahtevaju hitnu reakciju međunarodnih organizacija i institucija. Zabrinutost ministra Đurića nije samo lična, već odražava osećanje straha i nesigurnosti koje vlada među srpskim stanovništvom u regionu. U tom smislu, neophodno je osigurati zaštitu ljudskih prava i omogućiti stabilnost za sve etničke grupe koje žive na Kosovu.
Pored toga, postoji zabrinutost da ovakve mere mogu dovesti do daljeg pogoršanja odnosa između Srba i Albanaca, što bi moglo imati dugoročne posledice na mir i suživot u regionu. Neophodno je raditi na jačanju međusobnog poverenja i dijalogu između različitih zajednica, kako bi se stvorili uslovi za održivi mir.
U svetlu ovih događaja, važnost dijaloga i saradnje postaje još očiglednija. Međunarodna zajednica treba da preuzme aktivniju ulogu u posredovanju i sprovođenju mera koje će doprineti stabilnosti i pomirenju. Takođe, važno je da se poštuju prava svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, i da se osigura da se predstavnici svih zajednica čuju i njihovi interesi uzmu u obzir.
U zaključku, situacija u Leposaviću i šire u vezi sa srpskom zajednicom na Kosovu zahteva hitnu pažnju i akciju. Prisilno iseljavanje i oduzimanje imovine predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava i dodatno pogoršavaju tenzije u regionu. Neophodno je raditi na jačanju dijaloga, međusobnog poverenja i zaštiti ljudskih prava kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost za sve građane.
