Milioni ljudi širom sveta provode većinu svog vremena onlajn, prema novim globalnim podacima. Istraživanje koje je obuhvatilo 24 zemlje, među kojima je 10 evropskih, pokazalo je da je medijana od 28% ispitanika izjavila da koristi internet gotovo neprekidno. Ovi nalazi dolaze u vreme kada raste zabrinutost zbog zavisnosti od ekrana, s obzirom na to da istraživanja ukazuju na to da prekomerno vreme provedeno pred ekranom može povećati rizik od emocionalnih i ponašajnih problema kod dece, kako prenosi Euronews.
Prema istraživanju američkog Pew Research Centra, udeo ljudi koji su gotovo stalno onlajn bio je najviši u Japanu (56%) i Južnoj Koreji (49%), dok je bio najmanji u Nigeriji (13%) i Grčkoj (14%). U Evropi, zemlje poput Španije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Švedske i Italije beleže najviše vremena provedenog „stalno“ na internetu. Više od 90% stanovništva u ovih pet zemalja ima širokopojasni internet kod kuće, prema podacima Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva.
S druge strane, Mađarska se našla na suprotnom kraju spektra, sa 12% ispitanika koji su rekli da uopšte ne koriste internet, što je više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji obuhvaćenoj istraživanjem. Ipak, ovo je i dalje relativno malo u poređenju sa nekim drugim delovima sveta, kao što su Kenija i Indija, gde 33% i 36% ispitanika izjavljuju da ne koriste internet redovno.
Pew je takođe izvestio da u svakoj zemlji mlađi odrasli imaju veće stope korišćenja interneta i društvenih mreža, a oni su ti koji su gotovo uvek onlajn. Ova pojačana upotreba interneta dovela je do sve većih poziva na regulaciju i zaštitu mladih korisnika.
Evropski donosioci odluka su ovo primetili i u nedavnom govoru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je potencijalne štetne posledice društvenih mreža za mlade. Ona je uporedila opasnosti koje društvene mreže predstavljaju s alkoholom i drogama, naglašavajući potrebu za edukacijom mladih o ovim rizicima. „Kao što smo u moje vreme kao društvo učili decu da ne smeju da puše, piju i gledaju sadržaje za odrasle do određene dobi, verujem da je vreme da razmotrimo isto za društvene mreže,“ izjavila je u govoru u Evropskom parlamentu 13. septembra.
U odgovoru na ove zabrinutosti, donosioci odluka u nekoliko evropskih zemalja predložili su niz mera, uključujući regulisanje velikih tehnoloških platformi kako bi se stvorilo bezbednije onlajn okruženje. Takođe, pozvani su na ograničavanje korišćenja društvenih mreža i pametnih telefona u školama. Globalno gledano, desetine školskih sistema zabranile su pametne telefone u školama do kraja 2024. godine, prema izveštaju UNESCO-a.
Ova zabrinutost za mentalno zdravlje i blagostanje mladih korisnika interneta postaje sve relevantnija, s obzirom na promene u načinu na koji se komunikacija odvija u digitalnom svetu. U svetlu ovih nalaza, potrebno je preispitati kako tehnologija utiče na svakodnevni život i kako se može regulisati da bi se smanjili potencijalni rizici, a istovremeno omogućila sloboda korišćenja interneta.
Dok se nastavlja rasprava o načinu na koji se društvene mreže i internet koriste, jasno je da je potreba za razumevanjem i regulacijom ovog fenomena sve hitnija. Zavisnost od ekrana i prekomerna upotreba interneta mogu imati dugoročne posledice, posebno na mlade, i važno je da društvo pronađe ravnotežu između koristi koje tehnologija pruža i potencijalnih opasnosti koje nosi. U tom kontekstu, obrazovanje i regulacija igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti digitalnog sveta.
