Kikinda je mesto koje se izdvaja na svetskoj umetničkoj sceni kao jedinstvena lokacija za stvaranje skulptura velikog formata od pečene zemlje. Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“ smešten je u starom pogonu za pečenje crepa, a u dvorištu ovog ateljea može se videti impozantna kolekcija skulptura nastalih tokom 44 godine postojanja Internacionalnog vajarskog simpozijuma „Terra“. Svake godine, tokom jula, umetnici iz različitih delova sveta okupljaju se u Kikindi kako bi radili na skulpturama koje će, nakon dugog sušenja i pečenja, biti predstavljene javnosti.
Osnivač simpozijuma, Slobodan Kojić, postavio je pravilo da svaki umetnik može učestvovati samo jednom, što dodaje posebnu vrednost ovom događaju. Ove godine, na 45. simpozijumu učestvuju umetnici iz Severne Makedonije, Francuske, Austrije i Srbije. Svi oni ističu da atelje „Terra“ nudi inspiraciju i uslove za rad koji su teško dostupni na drugim mestima.
Francuski umetnik Rafael Sabatije, koji prvi put učestvuje na simpozijumu, opisuje svoje iskustvo kao jedinstveno i izazovno, jer stvara monumentalnu skulpturu konja. Ona se nada da će uspeti da ostvari svoju zamisao, dok ističe da je rad u ovakvim uslovima fantastičan. Umetnici, kao što su Beate Gačelhofer iz Austrije, često rade bez prestanka, neprestano oblikujući glinu koja je dostupna u neograničenim količinama.
Beate, koja se prvi put susreće sa radom u glini, opisuje kako su joj umetnici iz njene zemlje preporučili da dođe na „Terru“. Ona stvara apstraktne forme i koristi pomoć asistenata koji su uvek prisutni i spremni da pomognu. Atmosfera na simpozijumu je, prema rečima učesnika, izuzetno inspirativna i omogućava umetnicima da se kreativno izraze.
Branko Milanović, vajar i profesor sa Akademije likovnih umetnosti u Trebinju, već je bio na „Teri“, ali ne kao učesnik. On ističe da je rad u takvom okruženju izuzetno dragocen, jer omogućava povezivanje sa drugim umetnicima i sticanje novih iskustava. Igor Smiljanić, docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, detaljno opisuje proces stvaranja skulptura, koji se odvija metodom „dan na dan“. Ovaj pristup uključuje pažljivo sušenje i pečenje skulptura, što može trajati i do nekoliko meseci.
Nakon završetka simpozijuma, skulpture se ostavljaju da miruju i suše se pre nego što prođu kroz proces pečenja, koji se vrši u više faza, kako bi se postigla optimalna temperatura i kvalitet. Smiljanić ističe da je kikindska glina specifična i da može razviti belu patinu koja dodaje vrednost skulpturama.
45. simpozijum „Terra“ privlači umetnike iz celog sveta, a Sanja Radusin Smiljanić, v.d. direktora „Terre“, ističe da ova institucija poseduje najveću kolekciju savremene skulpture od terakote velikog formata. U kolekciji se nalazi više od 1.200 skulptura, a do sada je na simpozijumu učestvovalo 281 umetnik. Učesnici su obavezni da naprave jednu skulpturu velikog formata i dve manje, a često stvore i više dela.
Većina skulptura izložena je na otvorenom prostoru ispred ateljea, dok manji deo, oko 300 odabranih dela, čini zbirku u Muzeju „Terra“, koji se nalazi na drugom kraju Kikinde. Ovaj simpozijum ne samo da obogaćuje umetničku scenu, već i doprinosi očuvanju i promociji tradicionalnih tehnika obrade gline, čineći Kikindu svetski poznatim mestom za stvaranje umetničkih dela od pečene zemlje.
