Prema istraživanju Međunarodnog instituta za demokratiju i podršku izborima (IDEA) sa sedištem u Stokholmu, Srbija se nalazi na sredini lestvice demokratije koja obuhvata ukupno 173 zemlje. Ovo istraživanje, poznato kao „Globalno stanje demokratije 2025“ (GSoD), pokazuje da Srbija zauzima 109. mesto na lestvici kada su u pitanju „verodostojni izbori“ i „delovanje parlamenta“.
S obzirom na ove rezultate, može se uočiti da Srbija ima značajne izazove u pogledu demokratije i političkog sistema. Naime, pozicija od 109. mesta ukazuje na sve prisutnije sumnje u transparentnost i poštenje izbornih procesa u zemlji. Ova situacija može uticati na poverenje građana u institucije i samu demokratiju.
Osim toga, Srbija se na lestvici „vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i stepena zaštite građana od političkog nasilja“ nalazi na 72. mestu. Ovaj rezultat sugeriše postojanje problema u pravosudnom sistemu, uključujući i pitanja kao što su nepristrasnost sudija, kvalitet pravnih procedura, kao i zaštita prava građana od različitih oblika pritiska i nasilja.
Vladavina prava je ključna komponenta svake demokratske države, a njeno osnaživanje je od suštinskog značaja za poboljšanje opšteg stanja demokratije u Srbiji. Naime, kada građani nemaju poverenje u pravosudni sistem, to može dovesti do smanjenja političke participacije i apatije prema političkim procesima.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da istraživanje IDEA pokazuje i globalne trendove u pogledu demokratije. Mnoge zemlje suočavaju se s izazovima koji su slični onima u Srbiji, uključujući porast autoritarnih tendencija, smanjenje slobode medija i ograničenja na civilno društvo. Ovi problemi nisu jedinstveni za Srbiju, već su deo šireg fenomena koji obuhvata mnoge nacije širom sveta.
S obzirom na sve navedeno, ključno pitanje postaje kako Srbija može poboljšati svoje mesto na ovoj lestvici i unaprediti demokratske procese. To zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje reforme u pravosudnom sistemu, jačanje nezavisnosti sudstva, kao i podršku slobodnim i poštenim izborima.
Reforme bi takođe trebale obuhvatiti jačanje građanskog društva i podršku nezavisnim medijima, koji igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti i nadzoru vlasti. Osnaživanje uloge medija i civilnog društva može doprineti većoj transparentnosti i odgovornosti političkih aktera, čime se stvara povoljnije okruženje za demokratiju.
Osim toga, važno je da međunarodna zajednica nastavi da podržava demokratske procese u Srbiji i pruži pomoć u sprovođenju neophodnih reformi. Saradnja sa organizacijama kao što je IDEA može pružiti dragocene uvide i resurse za poboljšanje stanja demokratije.
U zaključku, rezultati istraživanja Međunarodnog instituta za demokratiju i podršku izborima ukazuju na to da Srbija ima značajne izazove u pogledu demokratije i vladavine prava. Iako se nalazi na sredini lestvice, postoji prostor za poboljšanje kroz sveobuhvatne reforme i jačanje institucija. Samo kroz ove korake Srbija može teži ka višem mestu na lestvici i osigurati efikasniju zaštitu prava svojih građana, čime bi se povećalo poverenje u demokratske procese i institucije.
