Kosta Kecmanović je na suđenju svojim roditeljima u Beogradu otkrio motivaciju koja ga je navela da puca u svoju školu. Prema njegovim rečima, osećao se odbačen od strane vršnjaka, što ga je frustriralo. U šestom i sedmom razredu nije uspevao da se uklopi, a taj osećaj odbačenosti je kulminirao tokom ekskurzije u aprilu 2023. godine. Pored toga, Kosta je govorio o pritiscima koje je trpeo od strane majke koja je želela da postigne visoke rezultate, što ga je dodatno povredilo i motivisalo da uradi ono što je uradio.
Na dan tragedije, Kosta je pre odlaska u školu pripremio dva pištolja, municiju i flašice sa etanolom, a sve to je slikao. Njegova majka ga je kontaktirala kako bi proverila da li je stigao na prvi čas, ali on je namerno zakasnio. Kosta je prvo ubio čuvara i tri učenice, a zatim pokušao da puca u još jednog dečaka koji je pokušao da pobegne.
U učionici je bilo 23 učenika, kao i student na praksi i nastavnica. Tokom incidenta, neki učenici su uspjeli da pobegnu kroz prozore i vrata, dok su drugi bili svedoci njegovog hladnokrvnog ponašanja. Jedna devojčica je opisala Kostu kao „robota“ bez emocija, dok su svedoci govorili o njegovoj smirenosti tokom pucnjave. Kosta je takođe imao prethodna iskustva sa oružjem, jer je 2021. godine koristio vazdušnu pušku, što ukazuje na to da je bio obučen za ovakve situacije.
U nedelji pre tragedije, Kosta je pravio spisak imena učenika koje bi voleo da ubije, a izjavio je da se niko od njih nije posebno isticao kao njegov neprijatelj. Njegovi roditelji su, kako je navedeno, više puta ukazivali na njegovu zavisnost od video igara, ali su tvrdili da nisu bili svesni potencijalnih opasnosti koje te igre predstavljaju.
Nakon izricanja presude njegovim roditeljima, Kosta je bio svesno da će biti zatvoren, što je i želeo. Sudija Dragan Martinović je naglasio da su roditelji Kecmanovića, Vladimir i Miljana, imali obavezu da primete promene u ponašanju svog sina i da mu pruže neophodnu pomoć. Prema presudi, oboje su osuđeni, ali su najavili žalbu Apelacionom sudu, koji će razmotriti sve dokaze.
Tokom suđenja, iznesene su i informacije koje su se odnosile na Kostićeve porodične veze i njegovog dedu, što je izazvalo dodatne kontroverze u medijima. Postoje tvrdnje da je deda Kosta navodno bio umešan u zločin u Crnoj Gori, ali je sudija Martinović naglasio da su te tvrdnje netačne i da su zloupotrebljene. Ova situacija je dodatno zakomplikovala već napetu atmosferu oko slučaja.
Kostićeva tragedija otvorila je brojna pitanja o mentalnom zdravlju mladih, uticaju video igara i porodičnim dinamikama. Mnogi se pitaju kako sistem može bolje da zaštiti decu i prepozna signale koji mogu ukazivati na potencijalno nasilje. Ovaj slučaj je izazvao široku diskusiju o odgovornosti roditelja, škole i društva u celini.
U zaključku, Kostićevo ponašanje i njegovi motivi ukazuju na kompleksnost problema koji se odnose na nasilje među mladima. Potrebno je više pažnje posvetiti mentalnom zdravlju i pružanju podrške deci koja se suočavaju sa osamljenošću, pritiscima i emocionalnim problemima. Kroz edukaciju, otvorenu komunikaciju i pravovremenu intervenciju, može se sprečiti da se slične tragedije ponovo dogode.
