U Grčkoj će za školsku 2025–2026. godinu biti zatvoreno ili će privremeno obustaviti rad 721 od ukupno 13.478 škola. Ovaj alarmantan trend je rezultat sve većeg smanjenja broja učenika, što je ozbiljan indikator demografske krize koja pogađa zemlju. Prema podacima, u narednoj školskoj godini se očekuje da će oko 1.210.000 učenika pohađati osnovno, srednje i stručno obrazovanje, što je znatno smanjenje u odnosu na 1.363.912 učenika iz školske 2018-2019. godine.
Zatvaranje škola nije ograničeno samo na planinske i ostrvske oblasti, već se, nažalost, događa i u urbanim sredinama. U Atici, koja obuhvata glavni grad Atinu, 77 škola i vrtića neće raditi u sledećoj školskoj godini. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za obrazovni sistem, jer se smanjenje broja učenika direktno odražava na kvalitet obrazovanja i dostupnost škola.
Za nastavak rada škole, prema zakonu iz 1985. godine, minimalan broj učenika je postavljen na 15. U osnovnim školama, zakon predviđa da jedan nastavnik može podučavati grupu od 15 učenika. Ako škola ne uspe da ispuni ovaj uslov u roku od tri godine, može biti zatvorena, a zatim se trajno briše iz školskog registra. Ova pravila dodatno komplikuju situaciju, jer se škole suočavaju sa sve većim izazovima u održavanju potrebnog broja učenika.
Demografski problemi u Grčkoj nisu novina, ali su u poslednjim godinama postali sve izraženiji. Smanjenje nataliteta, migracija mladih ljudi u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, kao i starenje populacije, doprinose opadanju broja učenika. Ovi faktori ne samo da utiču na obrazovni sistem, već i na celokupnu ekonomiju zemlje, jer se smanjenjem broja učenika smanjuje i broj radnika koji će sutra doprinositi razvoju društva.
Pored zatvaranja škola, ova situacija može dovesti do smanjenja kvaliteta obrazovanja. Sa sve manjim brojem učenika, škole mogu imati poteškoća u pronalaženju i zadržavanju kvalifikovanih nastavnika, što može negativno uticati na kvalitet nastave. Učenici mogu biti suočeni sa smanjenim mogućnostima za interakciju sa vršnjacima i učiteljima, što može uticati na njihov razvoj i socijalizaciju.
Grčka vlada i relevantne institucije suočavaju se sa izazovom kako da reše ovu situaciju. Potrebne su sveobuhvatne strategije koje će obuhvatiti mere za podsticanje nataliteta, privlačenje mladih porodica u zemlji, kao i poboljšanje uslova u obrazovanju. Postoji potreba za razvojem programa koji će privući mlade ljude da ostanu u zemlji, kao i strategija koje će pomoći u reintegraciji onih koji su otišli u inostranstvo.
Takođe, važno je raditi na promociji obrazovanja i podsticanju svesti o njegovoj važnosti. Ulaganje u obrazovni sistem, kao i u infrastrukturu škola, može pomoći u privlačenju više učenika. Kvalitetno obrazovanje je ključno za budućnost zemlje, jer obrazovani pojedinci doprinose jačanju ekonomije i društva u celini.
U svetlu ovih izazova, Grčka se suočava sa ozbiljnim pitanjem demografske stabilnosti. Zatvaranje škola i opadanje broja učenika su samo neki od pokazatelja da je potrebna hitna akcija kako bi se obezbedila bolja budućnost za naredne generacije. Samo kroz zajedničke napore zajednice, vlade i obrazovnih institucija može se pronaći rešenje koje će omogućiti održavanje i unapređenje obrazovnog sistema u Grčkoj.
