U Domu kulture u Gračanici, održana je promocija tematskog zbornika pod nazivom „Martovski pogrom 2004. godine: uzroci, razaranja, posledice – knjiga II“. Ova publikacija predstavlja nastavak istraživačkog i naučnog rada prve knjige zbornika, koja je objavljena u martu 2025. godine.
Tematski zbornik obuhvata 24 naučna rada podeljena u pet tematskih celina. U ovim radovima, iz različitih naučnih perspektiva, istražuju se uzroci, tok, razmere razaranja i dugoročne posledice martovskog pogroma koji je izvršen nad srpskim narodom i njegovim kulturnim i duhovnim nasleđem na Kosovu i Metohiji. Ovi događaji, koji su se odigrali u martu 2004. godine, ostavili su duboke ožiljke na srpskoj zajednici i imali su trajne posledice po život i kulturu Srba na ovom prostoru.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije, Marko Marković, istakao je na promociji da je martovski pogrom imao razorne posledice koje su posebno izražene kroz institucionalni pritisak na Srbe. Ovaj pritisak se, kako je naglasio, oseća svakodnevno. Marković je takođe napomenuo da zbornik sadrži 1.500 stranica i da ga potpisuju eminentni stručnjaci iz raznih oblasti.
Martovski pogrom 2004. godine predstavlja jedan od najtragičnijih trenutaka u savremenoj istoriji Kosova. Tokom ovog perioda, nasilje je izbilo u više gradova, a srpske zajednice su bile meta organizovanih napada. U tom periodu, prema nekim izvorima, više od 30 osoba je izgubilo život, a hiljade su morale napustiti svoje domove. Takođe, spaljeno je ili oštećeno više od 150 pravoslavnih crkava i manastira, što je dodatno pogoršalo situaciju i dodatno umanjilo kulturno nasleđe srpskog naroda na Kosovu.
U ovom kontekstu, zbornik se bavi ne samo samim događajima, već i širim društvenim, političkim i ekonomskim kontekstom koji su doveli do ovakvog nasilja. Istraživači su se osvrnuli na uzroke pogroma, uključujući etničke tenzije, političku nestabilnost i nedostatak adekvatne zaštite za srpske zajednice od strane međunarodnih institucija.
Jedan od ključnih zaključaka iz radova u zborniku je da su institucije, kako lokalne, tako i međunarodne, često bile nedovoljno efikasne u zaštiti prava i bezbednosti srpskog naroda. Ove institucije su često bile pod pritiskom da primenjuju politiku pomirenja, ali su rezultati toga bili daleko od očekivanih, a srpska zajednica se često osećala zapostavljenom i ugroženom.
Druga važna tema koju zbornik istražuje su dugoročne posledice pogroma. Mnogi ljudi koji su pretrpeli gubitke tokom ovog perioda, i dalje se suočavaju sa traumama i psihološkim posledicama. Pored toga, ekonomske posledice pogroma su takođe značajne. Oštećenje infrastrukture, gubitak imovine i smanjenje broja Srba na Kosovu rezultirali su ozbiljnim ekonomskim teškoćama za zajednicu.
Knjiga II tematskog zbornika takođe se bavi pitanjima sećanja i interpretacije ovih događaja. Kako se sećati i interpretirati martovski pogrom? Kako se izgraditi kolektivno sećanje koje neće zaboraviti patnje, ali i istovremeno doprineti pomirenju? Ova pitanja su ključna za budućnost srpskog naroda na Kosovu, kao i za odnose između različitih etničkih zajednica.
Promocija zbornika u Gračanici nije samo akademski događaj, već i podsećanje na važnost sećanja na prošlost i potrebu za razumevanjem i dijalogom između različitih zajednica. U svetu koji se suočava sa mnogim izazovima, kao što su sukobi i tenzije, ovakvi radovi i istraživanja su od suštinskog značaja za izgradnju mira i stabilnosti.
