Drevnu izreku o muzama koje ćute dok topovi pucaju, izložba „I u ropstvu sloboda! Srpska umetnost za vreme Drugog svetskog rata“ dr Irine Tomić, otvorena je 4. avgusta u Galeriji SANU, temeljno i argumentovano pobija. Ova izložba, koja obuhvata oko 300 značajnih eksponata, istražuje umetnost u vreme Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji, od 6. aprila 1941. do kapitulacije Nemačke 9. maja 1945. godine.
Dr Irina Tomić ističe da je izložba rezultat decenijskog istraživanja koje je za cilj imalo da prikaže raznolikost likovne i primenjene umetnosti, arhitekture, fotografije i filma tokom ovog turbulentnog perioda. Autorka naglašava da je potreba za stvaralaštvom često jača od strahota koje donosi rat, logori i okupacija. „Ova dela, koja su često bila zapostavljena, govore o otporu i snazi umetnosti čak i u najtežim vremenima,“ dodaje Tomićeva.
Posebnu vrednost izložbi donosi pažljivo osmišljen dizajn postavke, koji su kreirali Milena Kordić, Isidora M. Nikolić i Katarina Živanović. Ova postavka ne samo da prikazuje umetničke radove, već i potresne priče koje stoje iza njih, uključujući i poslednji akt Petra Dobrovića, kao i radove Majde Kurnik, koja je beležila borbe tokom rata. Takođe, tu je i „Zaprestolni krst“ Petra Lubarde, koji se izdvaja od njegovog uobičajenog stvaralaštva.
Tomićeva naglašava značaj otvaranja nove teme u kulturi i istoriji umetnosti Srbije. „Dela koja su nastajala u veoma lošim uslovima ne zaostaju po kvalitetu. Umetnost je tokom Drugog svetskog rata bila i spas i oružje,“ kaže ona. Kada je upitana o stvaralaštvu u okviru Ravnogorskog pokreta, Tomićeva je napomenula da nije pronašla ni jedno delo iz tog konteksta, ali je otvorena za buduća istraživanja.
Brojne institucije, uključujući Narodni muzej Srbije i Muzej grada Beograda, podržale su realizaciju izložbe. Umetnička dela iz tog perioda predstavljaju radove poznatih umetnika kao što su Paja Jovanović, Uroš Predić, Đorđe Jovanović, ali i radove onih koji nisu preživeli rat, poput Petra Dobrovića i Save Šumanovića. Izložena su i dela iz logora smrti, kao i radovi istaknutih pripadnika NOB-a.
Jedan od zanimljivih eksponata je ulje na platnu „Akt“ Moše Pijade, koje je nastalo u vreme rata. Pijade je istakao da tokom rata nije imao materijal za rad, ali su ipak sačuvana dva njegova rada iz tog perioda. Izložba takođe obuhvata karikature, agit-prop plakate i fotografije, uključujući i radove Žorža Skrigina, čije su slike takođe deo postavke.
Film „Nevinost bez zaštite“ Dušana Makavejeva biće emitovan tokom izložbe, što dodatno obogaćuje njen sadržaj. Ovaj film se bavi sudbinom Dragoljuba Aleksića, koji je snimao u okupiranom Beogradu 1942. godine i bio optužen zbog gubitka nacionalne časti.
Na pitanje o razlozima zašto se ovom temom do sada nije bavio niko na sličan način, Tomićeva navodi da je težina ovih dela često prevelika za umetnike da se suoče sa njima. „Baviti se ovim radovima je emocionalno iscrpljujuće. Umetnicima nije bilo lako ni u slobodi, ni u logorima, ni na ratištu,“ kaže ona. Izložba je prilika da se vrati dostojanstvo ovoj umetnosti i sagleda je na novi način.
Izložba, koju su kustosi Katarina Živanović i Anđela Petrović pripremili, trajaće do 20. septembra. Ova postavka predstavlja važan deo kulturne i umetničke baštine, ukazujući na to da umetnost može biti svetlost u najmračnijim vremenima.
