U Donjoj Gradini danas je obeležen Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u periodu od 1941. do 1945. godine, kao i 80 godina od proboja logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac. Ova komemoracija je okupila brojne zvaničnike, među kojima su se istakli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Ceremonija obeležavanja započela je polaganjem venaca na grobnom polju „Topole“. Vence su položili predsednik Vučić i delegacija Republike Srpske na čelu sa Dodikom. Ovaj emotivni trenutak simbolizuje sećanje na stradale i pokazuje jedinstvo naroda u sećanju na prošlost.
Pored zvaničnika, vence su položili i preživeli logoraši iz Jasenovca, kao i predstavnici jevrejskih zajednica i udruženja Roma iz Srbije i Republike Srpske. Ova prisutnost preživelih logoraša ističe važnost ličnih svedočanstava i potrebu za očuvanjem sećanja na teške trenutke iz istorije.
Jasenovac je bio jedan od najstrašnijih logora smrti tokom Drugog svetskog rata. U njemu su stradali ljudi različitih nacionalnosti, a posebno su bili pogođeni Srbi, Jevreji i Romi. Ovaj logor je bio sinonim za brutalnost i nehumanost, a njegovo postojanje je ostavilo duboke ožiljke na kolektivnoj svesti naroda.
Predsednik Vučić je u svom govoru naglasio važnost sećanja na žrtve i potrebu za očuvanjem istine o događajima iz tog perioda. On je istakao da je obeležavanje ovakvih dana ključno za buduće generacije kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija. U tom kontekstu, Vučić je poručio da se sećanje na žrtve mora prenositi sa kolena na koleno, kako bi se očuvala istina o stradanjima.
Dodik je, takođe, istakao značaj ovog dana, naglašavajući da je važno da se svi zajedno okupljamo i sećamo na one koji su izgubili život. On je dodao da je sećanje na žrtve dužnost svakog pojedinca, a posebno onih koji predstavljaju narod.
U okviru obeležavanja, organizovani su i prateći sadržaji koji su uključivali izložbe, predavanja i druge kulturne događaje s ciljem da se dodatno osvetli tema stradanja tokom Drugog svetskog rata. Ovi događaji imaju za cilj da podstaknu dijalog i razumevanje među različitim narodima i zajednicama koje su pretrpele posledice rata.
Na ovaj način, Dan sećanja na žrtve genocida ne predstavlja samo priliku za odavanje počasti stradalima, već i moment za promišljanje o prošlosti i njenim posledicama na savremeno društvo. U svetu koji se suočava sa različitim izazovima, važno je ne zaboraviti lekcije iz istorije i raditi na izgradnji mira i tolerancije među narodima.
Obeležavanje ovakvih dana takođe služi kao podsetnik na obavezu da se njegovaju sećanja i tradicija, kako bi se očuvala kultura i identitet naroda. U tom smislu, Donja Gradina postaje simbol otpora i borbe za pravdu, kao i mesto gde se čuva sećanje na sve žrtve koje su stradale zbog mržnje i netolerancije.
Na kraju, ovakvi događaji su prilika da se svi okupe u jedinstvenom sećanju i da se zajednički bore protiv zaborava, jer jedino tako možemo osigurati da se slične tragedije nikada više ne ponove. Sećanje je snažno oružje u borbi protiv mržnje, a Donja Gradina ostaje mesto gde se to sećanje živi i neguje.
