U Beogradu je večeras održan naučni skup pod nazivom „Izazovi mira – 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija“. Ovaj događaj okupio je 43 profesora istorije iz Španije u okviru studijskog boravka pri Institutu za izučavanje Holokausta i totalitarizma. Skup je organizovan povodom rođendana srpskog naučnika Nikole Tesle, čija je porodica izgubila 92 člana tokom Drugog svetskog rata.
U čast Teslinog rođendana, Kula Beograd, najviša zgrada u regionu, obasjana je svetlosnom projekcijom posvećenom ovom velikom geniju. Naučni skup počeo je minutom ćutanja u znak poštovanja prema svim žrtvama nacizma. Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a, Srđan Kerim, istakao je da su ratni zločini gori od samog rata, naglašavajući da oni koji ih sprovode imaju „anticivilizacijske gene“.
Kerim je ukazao na to da su krize širom sveta sve prisutnije, od sukoba između Izraela i Irana do rata u Ukrajini, kao i klimatskih izazova. Prema njegovim rečima, međunarodni sistem stvoren za upravljanje ovim situacijama, poput Ujedinjenih nacija, često je spor i ograničen u donošenju odluka. On je naglasio da je potreba za funkcionalnim multilateralnim sistemom nikad nije bila veća, a trenutne suprotnosti u međunarodnoj politici ostavljaju malo prostora za saradnju.
U svom obraćanju, Kerim je istakao eroziju međusobnog poverenja, posebno između globalnog severa i juga. On je ukazao na to da pravila često ostaju bez sprovođenja, a međunarodno pravo se krši bez posledica. Ujedinjene nacije, kako je rekao, moraju da evoluiraju kako bi se prilagodile savremenim pretnjama, ažurirajući svoje mandate i uključujući glasove marginalizovanih aktera.
Tokom skupa potpisan je Memorandum o saradnji između Instituta „Diana Budisavljević“ i Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma (IECHT), kao i između Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN i IECHT. Direktor Instituta „Diana Budisavljević“, Gojko Rončević Mraović, uručio je počasnu gramatu Karlosu Vaskezu, predsedniku IECHT. Na skupu je premijerno prikazan dokumentarni film „Jasenovac oath kept“.
Rončević Mraović je podsetio na to da je prošlo 80 godina od ustaških zločina, gde su stradali Srbi, Jevreji i Romi, uključujući članove njegove porodice. On je istakao stravične posledice tih zločina, naglašavajući da je tačan broj žrtava nepoznat, ali se radi o stotinama hiljada, a neki podaci ukazuju na milion stradalih. Nezavisna država Hrvatska je, prema njegovim rečima, lišila života oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve, a jedini logori za decu postojali su u NDH.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, koji se često naziva „balkanski Aušvic“, bio je najveća fabrika smrti na Jugoistoku Evrope, a radio je od avgusta 1941. do aprila 1945. godine. Broj žrtava ovog logora još uvek je predmet spora. Komisija za istraživanje žrtava Drugog svetskog rata i poraća objavila je da je u Jasenovcu bilo ukupno 2.238 žrtava, dok su druge procene mnogo veće, sa brojem žrtava koji se kreće od 85.000 do 600.000.
Osnivačka konferencija Ujedinjenih nacija počela je 25. aprila 1945. godine u San Francisku, okupljajući predstavnike 50 zemalja. Na ovoj konferenciji je 26. juna usvojena Povelja Ujedinjenih nacija, čime je započela nova era međunarodne saradnje usmerene na sprečavanje ratova i promovisanje mira.
