Budimpešta je u subotu postala centar protesta kada je uprkos zabrani održana Parada ponosa. Ovaj događaj okupio je desetine hiljada demonstranata koji su marširali kroz prestonicu Mađarske, zahtevajući prava za LGBTQ+ zajednicu. Prema izveštajima, između 100.000 i 200.000 ljudi, većinom mladih, okupilo se na ulicama, stvarajući atmosferu koja je ličila na „žurku koja se prelila na ulice“.
Ove godine, Parada ponosa privukla je mnogo više učesnika nego prethodne godine, kada je u događaju učestvovalo samo 35.000 ljudi. Ovaj porast broja učesnika mnogi su pripisali zabrani koju je nametnula vlada premijera Viktora Orbana. Gradonačelnik Budimpešte, Gergelj Karačonj, pozvao je ljude da dođu mirno i hrabro se bore za slobodu, dostojanstvo i jednaka prava.
Parada je započela u parku blizu gradske skupštine i završila se prelaženjem mosta Elizabet. Iako je policija zabranila učesnicima da prođu prvobitno planiranom rutom preko mosta Sloboda, što je bilo blokirano od strane opozicionog pokreta Naša domovina, učesnici su uspeli da izraze svoje stavove i solidarnost. Među učesnicima su se našle i porodice sa decom, što ukazuje na široku podršku događaju.
Na skupu su govorili predstavnici nevladinih organizacija, umetnici, kao i evropski političari, među kojima je bio i rumunski potpredsednik Evropskog parlamenta Nikolae Stefanuta. On je poručio da ljubav nije zločin i da treba biti zaštićena i negovana. Ova poruka je odjeknula među učesnicima, a pevačica Kati Volf je dodala da ljubav pripada svima.
Pre nego što je marš započeo, učesnici su ispunili trg blizu gradske skupštine, mašući duginim zastavama i noseći transparente sa porukama protiv premijera Orbana. Kritičari su ukazivali na to da je zakon koji je doveo do zabrane Parade ponosa deo šireg obračuna vlasti sa građanskim slobodama, posebno pred opšte izbore 2026. godine. Vlasti su se pozvale na zakon o zaštiti dece usvojen u martu, koji je omogućio zabranu ovakvih događaja.
Unatoč zabrani, više od 30 ambasada izrazilo je podršku maršu, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je mađarske vlasti da dozvole održavanje parade. Organizatori su izjavili da su učesnici došli iz 30 različitih zemalja, uključujući 70 članova Evropskog parlamenta.
Policija je prvobitno zabranila događaj, pozivajući se na odluku Vrhovnog suda Mađarske, ali su kritičari isticali da je ova zabrana samo sredstvo za zastrašivanje društva. Uoči parade, Orban je upozorio da će biti pravnih posledica za organizovanje ili prisustvovanje paradi, ističući da policija ima ovlašćenje da rastera zabranjene događaje.
Uprkos preprekama, organizatori su uspeli da privuku veliku masu ljudi, pokazujući jedinstvo i solidarnost u borbi za prava LGBTQ+ zajednice. Atmosfera na paradi bila je ispunjena radošću i energijom, a poruke ljubavi i prihvatanja odjeknule su među učesnicima. Ovaj događaj nije samo predstavljao borbu za prava manjina, već i simbol otpora protiv autoritarne vlasti i pokušaja gušenja građanskih sloboda.
Na kraju, uprkos naporima vlasti da spreče okupljanje, Parada ponosa u Budimpešti pokazala je da se glasovi ljudi ne mogu lako utišati. Ovaj događaj je dodatno osnažio zajednicu i ukazao na potrebu za daljim borbom za prava svih građana, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju ili identitet.
