Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost, nedavno je izneo zabrinjavajuće tvrdnje o stanju bošnjačkog društva, sugerišući da je ono islamistički radikalizovano. Prema njegovim rečima, određeni delovi ovog društva su integrisani u specifične terorističke organizacije, što ukazuje na ozbiljne bezbednosne pretnje u Bosni i Hercegovini.
Galijašević je naglasio da Bosna i Hercegovina broji oko 100 vehabijskih naselja, kao i desetine paralelnih džemata, odnosno muslimanskih verskih zajednica. Ove zajednice, kako tvrdi, predstavljaju plodno tlo za radikalizaciju i potencijalno regrutovanje pojedinaca za terorističke aktivnosti. U tom kontekstu, on se osvrnuo na činjenicu da u zemlji postoji oko 10.000 lica koja prolaze kroz bezbednosne evidencije kao izvor terorističke pretnje.
U svom izlaganju, Galijašević je ukazao na to da u Bosni i Hercegovini postoje i ostaci odreda El mudžahedin, koji su prisutni i deluju u različitim delovima zemlje. Ova grupa, koja je poznata po svojim ekstremističkim stavovima i delovanju, predstavlja dodatnu opasnost za nacionalnu sigurnost. Pored toga, Galijašević je naveo da globalni teroristi takođe imaju svoja mesta u BiH, što dodatno komplikuje situaciju.
Kao stručnjak, Galijašević je zabrinut zbog mogućnosti da se radikalizovane ideje šire među mladima, posebno u područjima gde su vehabijska naselja prisutna. Ove ideje mogu privući pojedince koji traže identitet i pripadnost, što može dovesti do regrutacije u terorističke organizacije. On smatra da je potrebno preduzeti hitne mere kako bi se sprečila dalja radikalizacija i osiguralo da se mladi ljudi ne okrenu nasilju.
Pitanje radikalizacije u Bosni i Hercegovini nije novo, ali je u poslednje vreme postalo sve više u fokusu javnosti. Teroristički napadi u Evropi, kao i sukobi u nekim delovima sveta, dodatno su pojačali zabrinutost zbog islamističkih ekstremista. U tom smislu, Galijašević je naglasio važnost saradnje između državnih institucija i lokalnih zajednica kako bi se identifikovale i neutralizovale pretnje.
U okviru svojih izjava, Galijašević je takođe pomenuo potrebu za edukacijom i informisanjem javnosti o opasnostima radikalizacije. On je istakao da je važno da se ljudi upoznaju sa načinima na koje ekstremističke ideje mogu uticati na društvo i pojedince, kao i sa strategijama koje mogu pomoći u sprečavanju ovakvih pojava.
Pored toga, stručnjaci za bezbednost smatraju da je ključno ojačati institucionalne kapacitete u borbi protiv terorizma. To podrazumeva poboljšanje obuke za policijske snage, kao i jačanje pravosudnog sistema kako bi se efikasno procesuirali svi koji se bave terorističkim aktivnostima. Takođe, potrebna je i bolja saradnja sa međunarodnim organizacijama i partnerima u borbi protiv terorizma.
U zaključku, situacija u Bosni i Hercegovini zahteva ozbiljno razmatranje, posebno kada je reč o pitanjima radikalizacije i terorizma. Stručnjaci poput Dževada Galijaševića upozoravaju na ozbiljnost pretnji koje dolaze iznutra, te je važno da se društvo, kao i institucije, aktivno uključe u borbu protiv ovakvih pojava. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve građane Bosne i Hercegovine.
