U Jevrejskom kulturnom centru „Arie Livne“ u Banjaluci održana je Memorijalna akademija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Ova ceremonija ima poseban značaj, jer podseća na strašne događaje iz prošlosti i ukazuje na potrebu da se takva tragedija nikada ne ponovi. Holokaust, koji je rezultirao sistematskim istrebljenjem miliona Jevreja i drugih manjinskih grupa tokom Drugog svetskog rata, ostavio je duboke ožiljke u kolektivnoj svesti čovečanstva.
Na akademiji je prisustvovao veliki broj zvaničnika, među kojima je bio i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić. On je istakao važnost obeležavanja ovakvih događaja, naglašavajući da prisustvo najviših zvaničnika na komemoracijama postaje deo kolektivne svesti i sećanja na Holokaust. Stevandić je podsetio da se Holokaust dešavao u isto vreme kada i najteži zločini nad srpskim narodom, čime je ukazao na složenost istorijskih okolnosti i međusobne veze između različitih tragedija koje su se događale tokom istog perioda.
„Mi smo sapatnici u genocidu koji je obeležio istoriju čovečanstva“, rekao je Stevandić, govoreći o zajedničkom stradanju koje su prošli različiti narodi. Ova izjava naglašava potrebu za empatijom i razumevanjem među narodima, kao i značaj sećanja na prošlost kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
U okviru akademije, organizatori su istakli važnost edukacije o Holokaustu i njegovim posledicama, kako bi se promovisala tolerancija, poštovanje i ljudska prava. Učeći o ovim strahotama, mlade generacije mogu razviti svest o važnosti borbe protiv predrasuda i mržnje u društvu.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se svake godine 27. januara, na dan kada je 1945. godine oslobođen logor Aušvic, jedan od najzloglasnijih logora smrti. Ovaj datum služi kao podsetnik ne samo na prošle tragedije, već i na odgovornost svakog pojedinca da se bori protiv antisemitizma, rasizma i svih oblika diskriminacije koji i dalje postoje u savremenom društvu.
Na akademiji su se mogli čuti i lični svedočenja preživelih, koja su dodatno osvetlila strahote koje su prolazili tokom Holokausta. Njihove priče su snažno uticale na prisutne, podsećajući ih na ljudsku patnju i snagu otpora. Ova svedočenja su važna, jer pružaju jedinstven uvid u lične tragedije i borbe koje su se odvijale u to vreme.
Pored svedočenja, akademija je uključila i umetničke nastupe, kao što su recitacije i muzičke izvedbe, koje su doprinosile emotivnoj atmosferi događaja. Umetnost ima moć da prenese poruke koje reči ponekad ne mogu, a u ovom kontekstu ona služi kao sredstvo sećanja i izražavanja solidarnosti sa žrtvama.
Obeležavanje ovakvih događaja nije samo puka formalnost, već i prilika za promišljanje o prošlosti i njenim lekcijama. Kroz sećanje na Holokaust, društvo može raditi na izgradnji boljeg i pravednijeg sveta, gde će ljudska prava biti zaštićena, a svaka vrsta mržnje i nasilja biti osuda.
Na kraju, važno je naglasiti da se sećanje na Holokaust ne sme svoditi samo na obeležavanje godišnjica. To je kontinuirani proces koji zahteva aktivno učešće svih nas. Naš zadatak je da se borimo protiv zaborava, da edukujemo buduće generacije i da osiguramo da se ovakve tragedije nikada ne ponove. Samo tako možemo ispuniti obavezu prema žrtvama i graditi svet u kojem će tolerancija i razumevanje biti temelj ljudskog suživota.
