Centralne banke širom sveta su u poslednjih 18 meseci nastavile agresivnu kupovinu zlata, što je dovelo do njegovog rasta cena na istorijske visine. Ova situacija je rezultat geopolitičkih prilika koje se očekuju tokom 2025. i 2026. godine, a zlato se sve više tretira kao vrhunski instrument ekonomske suverenosti.
Jedna od ključnih pitanja koja se postavljaju jeste koje zemlje imaju najveće rezerve zlata. Na vrhu te liste su Sjedinjene Američke Države, koje poseduju 8.133,5 tona zlata. Ova količina zlata je gotovo jednaka onoj koju imaju sledeće tri zemlje na listi zajedno. Zlato u SAD-u nije samo rezerva, već čini osnovu dolara kao globalne rezervne valute. Većina zaliha, oko 56 odsto, čuva se u Fort Noksu, lokaciji poznatoj kao najčuvanija na svetu. Preostalo zlato se čuva u visokosigurnim kovnicama u Vest Pointu i Denveru, dok Federal Reserve Bank of New York čuva oko 5 odsto američkog zlata, kao i zlato više od 60 stranih država.
Na drugom mestu je Nemačka sa rezervama od 3.351,5 tona zlata. Godinama je većina ovog zlata bila uskladištena u inostranstvu zbog straha od Hladnog rata, ali je Bundesbanka nedavno završila proces repatrijacije. Više od 50 odsto nemačkih rezervi nalazi se u Frankfurtu na Majni, dok se 1.236 tona čuva u Njujorku, što predstavlja vrednost od oko 164 milijarde evra. Usled trenutnih geopolitičkih tenzija, u Nemačkoj se sve češće čuju pozivi za dodatnu repatrijaciju zlata iz SAD-a.
Italija se nalazi na trećem mestu sa 2.451,8 tona zlata. Ova zemlja nije prodavala svoje zlato decenijama, smatrajući ga ključnim štitom od inflacije. Većina italijanskih rezervi se nalazi u podzemnim trezorima Banca d’Italia u Rimu, dok manji delovi zlata postoje u SAD-u, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji kako bi se obezbedila likvidnost na međunarodnim tržištima.
Francuska drži 2.436,9 tona zlata, pri čemu gotovo sve svoje zalihe čuva na domaćem terenu. La Souterraine u Parizu je jedan od najimpresivnijih trezora na svetu, smešten 29 metara ispod nivoa ulice. Ova zemlja decenijama insistira na potpunom suverenitetu nad svojim zlatom, što se u aktuelnim okolnostima čini kao dalekovida strategija.
U poslednjoj deceniji, Rusija je najbrže rasla na ovoj listi i trenutno poseduje oko 2.332,7 tona zlata. Prema podacima Centralne banke Rusije, svo zlato se čuva isključivo unutar zemlje, na lokacijama u Moskvi i Sankt Peterburgu. Glavni trezor u Moskvi prostire se na više od 17.000 kvadratnih metara i opremljen je najmodernijom zaštitom od sajber i fizičkih napada.
Kako se bližimo 2026. godini, lokacija zlata postaje čisto političko pitanje. Zemlje koje zlato čuvaju u Njujorku ili Londonu imaju prednost brze prodaje na berzi, ali su istovremeno izložene riziku zamrzavanja imovine usled mogućih sankcija. Zbog toga se može primetiti jasni trend: zlato se masovno vraća u domaće trezore, a proces repatrijacije se čini kao ključni faktor u ovoj godini.
U svetlu ovih događaja, jasno je da zlato postaje sve značajnije u globalnoj ekonomiji i da su centralne banke svesne njegove vrednosti kao stabilizatora u vremenu neizvesnosti. Ovaj trend će sigurno imati dugoročne posledice na način na koji države upravljaju svojim rezervama i kako se zlato koristi kao investicija u budućnosti.
