U zatvorskom sistemu Hrvatske tokom 2022. godine boravilo je ukupno 16.826 uhapšenih i osoba na izvršenju vaspitne mere. Ovi podaci su predstavljeni u Izveštaju koji je Vlada Republike Hrvatske uputila u Hrvatski sabor. Ministar pravosuđa Damir Habijan je istakao da je na dan 31. decembra 2022. godine u zatvorskom sistemu bilo 4.965 osoba. S obzirom na to da su kapaciteti zatvora ograničeni, s ukupno 3.932 mesta, Vlada je odlučila da pokrene izgradnju tri modularna zatvora.
Prema podacima iz izveštaja, najviše zatvorenika čine istražni zatvorenici, koji čine 51,53% ukupnog broja. To ukazuje na to da je značajan deo zatvorenika još uvek u fazi suđenja, a ne služe kaznu. Zatvorenici koji izdržavaju kaznu zatvora i maloletnici, odnosno mlađi punoletnici koji izdržavaju kaznu maloletničkog zatvora čine 28,18% od ukupnog broja. Ovi podaci govore o složenosti problema zagušenja zatvora, koji se mora rešavati kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za rehabilitaciju i reintegraciju zatvorenika u društvo.
Vlada je prepoznala potrebu za proširenjem kapaciteta zatvora, što je i jedan od ključnih faktora u smanjenju gužvi i poboljšanju uslova života zatvorenika. Modularni zatvori predstavljaju savremeno rešenje koje može brzo da se implementira i prilagodi potrebama zatvorskog sistema. Očekuje se da će nova infrastruktura doprineti efikasnijem upravljanju zatvorima i smanjenju pritiska na postojeće kapacitete.
Važno je napomenuti da su uslovi u zatvorima često podložni kritikama, posebno kada je reč o pretrpanosti, nedostatku resursa i adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti. Prema izveštajima, pretrpanost može uticati na fizičko i mentalno zdravlje zatvorenika, a samim tim i na šanse za njihovu rehabilitaciju. Kako bi se prevazišle ove prepreke, potrebno je uložiti napore u reformu zatvorskog sistema i uvođenje programa rehabilitacije.
Osim toga, naglašena je i važnost edukacije zatvorenika, koja može igrati ključnu ulogu u njihovoj reintegraciji u društvo nakon odsluženja kazne. Različiti programi obuke i obrazovanja mogu pomoći zatvorenicima da steknu veštine koje će im omogućiti lakše zapošljavanje po izlasku iz zatvora. Ovaj pristup ne samo da poboljšava šanse za uspeh zatvorenika u društvu, već može smanjiti stopu recidivizma.
Takođe, u izveštaju se pominje potreba za unapređenjem saradnje između zatvorskog sistema i drugih institucija, kao što su centri za socijalni rad i nevladine organizacije, radi stvaranja sveobuhvatnog pristupa rehabilitaciji zatvorenika. Ova saradnja može omogućiti podršku zatvorenicima tokom i nakon izdržavanja kazne, što je ključno za njihovu reintegraciju i smanjenje rizika od ponovnog počinjenja krivičnih dela.
U zaključku, izveštaj o zatvorskom sistemu Hrvatske ukazuje na brojne izazove s kojima se suočava, ali i na mogućnosti za poboljšanje. Proširenje kapaciteta, unapređenje uslova života zatvorenika, kao i fokus na obrazovanje i rehabilitaciju predstavljaju ključne korake ka stvaranju efikasnijeg i humanijeg zatvorskog sistema. Kako se Hrvatska suočava sa ovim izazovima, važno je da se nastavi sa analizom i implementacijom reformi koje će koristiti ne samo zatvorenicima, već i društvu u celini.
