Željko Rutović preminuo je 7. aprila prošle godine, ostavljajući za sobom osmoro dece koja su duboko pogođena njegovim gubitkom. Njegova supruga Mirjana, u znak sećanja na njega, podelila je emotivno pismo koje je njihova najmlađa ćerka Rada napisala svom ocu. Ove reči, koje sadrže bol i ljubav, dirnule su mnoge i osvetlile koliko je Željko bio važan u životima svoje porodice.
U pismu, Rada piše: „Moj tata je bio najbolji, najbolji čovek na svetu. Nikad nije rekao da nije dobro, iako nije bio.“ Ove reči oslikavaju Željkovu snagu i posvećenost porodici, kao i njegovu sposobnost da sakrije svoje bolove radi onih koje voli. Rada se seća svog oca kao nekoga ko je duboko voleo svoju suprugu, sestre, braću i sve ostale. Ona zaključuje: „Ja ga možda ne vidim, ali on mene vidi i uvek će biti u mom srcu kao najbolji tata!“ Ova izjava ističe bezvremensku vezu između oca i ćerke, koja prevazilazi fizičku odsutnost.
Željkov brat, takođe po imenu Željko, održao je emotivan govor pre nego što je sanduk spušten u raku. On je istakao da je Željko bio njihov „princ i vitez“. U govoru je naglasio kako je Željko, uprkos svojoj bolesti, godinama izdržavao bol kako bi odložio trenutak rastanka od svojih najmilijih. Ovaj deo govora naglašava koliko je Željko bio hrabar čovek, koji je stavljajući porodicu na prvo mesto, borio se sa sopstvenim zdravstvenim problemima.
U svom obraćanju okupljenima, brat Željka Rutovića rekao je: „Svi smo rođeni da živimo i umremo. Smrt ne može uboti ime čoveka kao što je bio Željko Rutović. Njegovom smrću počinje njegova besmrtnost.“ Ove reči odražavaju duboku veru u to da duh i sećanje na Željka žive dalje kroz njegovu porodicu i prijatelje. Njegova hrabrost i ljubav ostaviće trajni pečat na svakog ko ga je znao.
Željko Rutović bio je više od oca i muža; bio je stub svoje porodice. Njegov gubitak ostavio je neizbrisiv trag na njegovim najmilijima, a Rada i ostala deca sada nose sećanje na njega kao na osobu koja ih je volela bezuslovno. Kako vreme prolazi, sećanje na Željkovu ljubav i snagu će im pomoći da prevaziđu ovaj težak period.
Mirjana, Željkova supruga, takođe je podelila svoja osećanja u vezi sa njegovim gubitkom. Ona je otvoreno govorila o tome koliko je teško živeti bez njega i kako se njena porodica bori sa tugom. Njena snaga i posvećenost deci su inspirativni, a njena sposobnost da podeli Radino pismo pokazuje koliko je važno da se sećamo onih koje volimo, čak i nakon njihovog odlaska.
Kroz sve teške trenutke, porodica Rutović se oslanja na ljubav i podršku jedni drugih. Oni se podsećaju na lepe uspomene koje su delili s Željkom, kao i na sve lekcije koje su naučili od njega. Ovaj proces isceljenja nije lak, ali im ljubav koju su imali za Željka pomaže da pronađu snagu da nastave dalje.
U zaključku, Željko Rutović će zauvek ostati u srcima svoje porodice kao najbolji tata i suprug. Njegova ljubav, hrabrost i posvećenost će živeti kroz sećanja njegovih najmilijih. Njihova borba sa tugom je putovanje koje zahteva vreme, ali ljubav koju su delili će ih voditi kroz sve izazove koji dolaze.
