U Podgorici, Osnovno državno tužilaštvo je najavilo žalbu na oslobađajuću presudu u slučaju obijanja depoa Višeg suda. Ova odluka je izazvala veliku pažnju javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi koje su postavljene prema grupi optuženih. Tužilaštvo smatra da su tokom postupka učinjene značajne povrede krivičnog postupka, krivičnog zakonika, kao i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.
Tužilaštvo je saopštilo da će se, uzimajući u obzir priznanje nekih optuženih, kao i prikupljene materijalne i personalne dokaze, obratiti Višem sudu u Podgorici. U ovom slučaju, optuženi su bili Veljko Marković, Milan Marković, Dejan Jovanović, Vladimir Erić, Predrag Mirotić, Katarina Baćović i Nikola Milačić. Svi optuženi su oslobođeni optužbi za izvršenje krivičnih dela, uključujući kriminalno udruživanje i tešku krađu.
Osnovni sud u Podgorici je izrekao oslobađajuću presudu u slučaju „tunel“, objašnjavajući da nije dokazano da su optuženi izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret. Ova presuda se odnosi na događaje koji su otkriveni u septembru prošle godine, kada je obijanje depoa izazvalo veliku medijsku pažnju i zabrinutost javnosti.
U obrazloženju presude, sud je naveo da nije utvrđeno prisustvo DNK tragova na mestima koja su istraživana, uključujući tunel, stan koji je iznajmljen, podrum i depo Višeg suda. Ovakvi dokazi su ključni u krivičnim postupcima, jer nedostatak materijalnih dokaza može značajno oslabiti slučaj tužilaštva.
Presuda je izazvala različite reakcije u društvu. Dok jedni smatraju da je pravda služena, drugi sumnjaju u efikasnost pravosudnog sistema i postavljaju pitanja o tome kako je moguće da se optuženi oslobode bez adekvatnih dokaza. Ovaj slučaj ponovo je otvorio diskusiju o pitanjima transparentnosti i odgovornosti u radu pravosudnih institucija.
Tužilaštvo je naglasilo da će se žaliti na presudu, smatrajući da su učinjene bitne proceduralne greške koje su uticale na ishod suđenja. Ova situacija ukazuje na kompleksnost pravnog sistema i izazove sa kojima se susreću kako tužioci, tako i odbrana.
U slučaju „tunel“, pored oslobađajuće presude, posebno je zanimljivo to što je sud doneo odluku koja se ne poklapa sa očekivanjima javnosti koja je bila zahvaćena medijskim izveštavanjem o ovom slučaju. U svetu kriminalističkog prava, presude često zavise od kvaliteta dokaza, a ovaj slučaj nije izuzetak.
Osim toga, žalba tužilaštva bi mogla otvoriti novu rundu pravnih borbi, a sve to u kontekstu pravnog sistema Crne Gore koji se suočava sa brojnim izazovima. Zakonodavne promene i reforme su često na dnevnom redu, a ovakvi slučajevi doprinose pritisku na institucije da unaprede svoj rad i postanu efikasnije u sprovođenju pravde.
U zaključku, slučaj obijanja depoa Višeg suda u Podgorici otvara brojna pitanja o pravdi, odgovornosti i funkcionalnosti pravosudnog sistema. Osnovno državno tužilaštvo nastavlja da se bori za pravdu, dok se presuda Osnovnog suda može smatrati izazovom za sve aktere u ovom složenom pravnom procesu. Kako se situacija bude razvijala, sve oči će biti uprte u Viši sud, koji će imati ključnu ulogu u odlučivanju o budućnosti ovog slučaja.
