Godinu dana nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile Donju Jablanicu, Fojnicu, Konjic, Kiseljak i Kreševo u Federaciji BiH, još uvek nema ključnih informacija o mogućem ljudskom faktoru koji je doprineo ovoj tragediji. Poplave su se dogodile tokom noći između 3. i 4. oktobra prošle godine i rezultirale su smrću 27 osoba, dok je materijalna šteta bila ogromna.
Prema izveštajima, 19 osoba je poginulo u Jablanici, pet u Konjicu i tri u Fojnici. Agencija za vodno područje Jadranskog mora je nekoliko sati pre same nepogode objavila upozorenje na moguće poplave i odrone u nekoliko hercegovačkih gradova, uključujući i Jablanicu. Međutim, uprkos ovome, nisu preduzete nijedne mere koje bi mogle da spreče katastrofu.
Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) je odmah nakon poplava formiralo predmet kako bi istražilo uzroke tragedije. Ipak, više od godinu dana kasnije, očekivane informacije o ishodu istrage još uvek nisu dostupne. Ova situacija izaziva zabrinutost među građanima koji su pretrpeli gubitke i traže odgovornost za ono što se dogodilo.
Upravni odbor Agencije za vodno područje Jadranskog mora bio je pod pritiskom da objasni kako je došlo do poplave, s obzirom na to da su meteorološke prognoze predviđale loše vreme. Iako su upozorenja objavljena, nedostatak konkretnih akcija i preventivnih mera doveo je do katastrofalnih posledica. Pored ljudskih žrtava, poplave su izazvale i ozbiljnu materijalnu štetu na infrastrukturnim objektima, kao i na privatnim vlasništvima.
S obzirom na to da je prošlo više od godinu dana, građani se pitaju da li su nadležni organi preduzeli potrebne korake kako bi se ovakve situacije sprečile u budućnosti. Takođe, postavlja se pitanje koliko su efikasni sistemi upozorenja i odgovora na prirodne katastrofe u ovom regionu.
Poplave su pokazale slabosti u sistemu upravljanja rizicima, kao i potrebu za modernizacijom infrastrukture koja bi mogla da izdrži ekstremne vremenske uslove. U mnogim slučajevima, starije zgrade i putevi nisu bili adekvatno pripremljeni za ovakve prirodne nepogode, što je dodatno pogoršalo situaciju.
U međuvremenu, lokalne zajednice su se okupile kako bi pomogle onima koji su najviše pogođeni poplavama. Različite humanitarne akcije i donacije su organizovane kako bi se pružila pomoć ljudima koji su izgubili domove i imovinu. Ove akcije su pokazale solidarnost među građanima, ali i nedostatak sistemske podrške od strane vlasti.
Iako su poplave prošlost, pitanja o odgovornosti i preventivnim merama ostaju otvorena. Građani očekuju da će nadležni organi konačno dati odgovore na pitanja koja se tiču ljudskog faktora u ovoj tragediji. S obzirom na klimatske promene i sve češće ekstremne vremenske uslove, važno je da se preduzmu odgovarajući koraci kako bi se obezbedila sigurnost građana i sprečili slični incidenti u budućnosti.
Takođe, potrebno je raditi na jačanju kapaciteta lokalnih vlasti da reaguju na krizne situacije, kao i na edukaciji stanovništva o pripremama za prirodne katastrofe. Ulaganja u infrastrukturu, kao i unapređenje sistema upozorenja i brze reakcije mogu značajno smanjiti rizik od katastrofa poput onih koje su se dogodile u oktobru prošle godine.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je potrebno učiniti više kako bi se zaštitili životi i imovina građana. Samo kroz zajednički rad i odgovornost možemo osigurati bolju budućnost za sve nas.
