Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je na društvenim mrežama reagovao na nedavne izjave premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani vezano za isporuku turskih dronova Prištini. Petković je istakao da Kurti ne nabavlja oružane sisteme zbog demokratije i bezbednosti, već da bi zastrašio i preteo. Njegove reči su u skladu sa stavovima srpske vlade koja se protivi oružavanju Prištine i smatra ga agresijom.
Osmani je, s druge strane, izjavila da Turska isporukom dronova pomaže tzv. Kosovu da „brani mir“. Ona je kritizirala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nazivajući njegove napade na Tursku „bestidnim“. Vučić je, međutim, osudio novo naoružavanje prištinskih vlasti, naglašavajući da je ponašanje Turske suprotno Povelji UN i Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244.
Petković je dodao da je jasno da Turska ne teži stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da ponovo sanja obnovu Otomanske imperije. On je istakao da je Srbija mala zemlja, ali da je dobro razumela poruku. U Prištini su ranije objavili da su stigli dronovi „Skydagger“ iz Turske, a prema rečima Kurtija, stiglo je „hiljade dronova“. Priština je prethodno nabavila i turske dronove TB2 „Bajraktar“ kao i američke dronove „Puma“.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, a taj dokument je predviđao demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca. Ipak, Priština je 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) iz bivšeg kosovskog zaštitnog korpusa, koji je bio deo pređašnje OVK. Godine 2018. godine, bez prisustva srpskih predstavnika, Skupština privremenih institucija usvojila je zakon o transformaciji KBS u vojsku.
Ova situacija dodatno pogoršava već napetu atmosferu u regionu. Turska, kao članica NATO-a, pruža podršku Prištini, dok Srbija izražava zabrinutost zbog destabilizacije situacije na Balkanu. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da oružavanje Prištine može dovesti do novih tenzija i sukoba, što bi moglo ugroziti mir u celom regionu.
Uprkos ovim izazovima, međunarodna zajednica i dalje prati razvoj situacije na Kosovu i Metohiji. KFOR, kao jedina legitimna oružana sila prema Rezoluciji 1244, ima zadatak da obezbedi mir i stabilnost, dok se politički akteri bore da pronađu rešenje za dugotrajni sukob.
U ovom trenutku, čini se da je ključni izazov uspostavljanje dijaloga između Beograda i Prištine. Ovaj dijalog je neophodan kako bi se postiglo trajno rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Bez obzira na to koliko su situacije napete, važno je da se nastavi razgovor, kako bi se izbegli sukobi i pronašla rešenja koja će garantovati mir i stabilnost.
Zaključujući, trenutna situacija na Kosovu i Metohiji je kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje svih strana uključenih u ovaj proces. Oružavanje Prištine, koje se dešava uz podršku Turske, može imati dalekosežne posledice, te je od suštinske važnosti da se međunarodna zajednica uključi u pronalaženje rešenja koje će doprineti miru i stabilnosti na Balkanu.
