Turski parlament se priprema da razmatra predlog novog zakona o kažnjavanju dece koja počine krivična dela, a koji bi mogao značajno promeniti pristup pravde prema maloletnicima u zemlji. Ovaj predlog, koji je već izazvao široku pažnju, uključuje pomeranje gornje granice za dužinu zatvorske kazne, što bi moglo imati dugoročne posledice po pravosudni sistem, kao i po samu decu.
Članovi parlamentarne komisije za pravosuđe, koji dolaze iz vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), zajedno sa pravnim ekspertima, rade na finalizaciji predloga zakona. Agencija Anadolija prenosi da će ovaj zakon biti uskoro predstavljen na glasanje u parlamentu, što ukazuje na to da je proces usvajanja zakona već u toku.
Prema predloženim izmenama, gornja granica zatvorske kazne za maloletnike starije od 15, a mlađe od 18 godina, biće pomerena na 27 godina. Ova izmena zakona predstavlja značajan pomak u turskom pravnom sistemu, koji se do sada više fokusirao na rehabilitaciju i zaštitu prava dece. Kritičari ovog predloga smatraju da bi strože kazne mogle dovesti do dodatne stigmatizacije maloletnika i otežati njihovu reintegraciju u društvo.
Ovaj korak dolazi u trenutku kada se Turska suočava sa sve većim pritiscima vezanim za bezbednost i kriminalitet među mladima. U poslednje vreme, društveni problemi, kao što su nasilje, delikvencija i zloupotreba droga među maloletnicima, postali su sve prisutniji, što je dovelo do zahteva za strožim merama. Mnogi u društvu veruju da bi ovakva promena zakona mogla pomoći u smanjenju stope kriminala među mladima, dok drugi upozoravaju da bi to moglo imati suprotan efekat.
Osim toga, u okviru predloga zakona, razmatraće se i druge mere koje bi mogle da utiču na postupke protiv maloletnika. Predviđa se da bi se uvođenjem ovih strožih kazni mogla povećati i odgovornost roditelja, što bi moglo imati dodatne posledice po porodice i društvo u celini. Pitanje odgovornosti roditelja postaje sve važnije, s obzirom na to da se smatra da porodica igra ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja dece.
Zakonodavci i pravnici koji podržavaju ovu inicijativu ističu da je cilj da se zaštiti društvo i stvore jasne granice za ponašanje mladih. Oni smatraju da su trenutne kaznene mere nedovoljne da odvrate maloletnike od kriminalnih aktivnosti. Ovakav pristup ukazuje na sve veću zabrinutost za bezbednost i sigurnost građana, ali se postavlja pitanje o etici takvih zakonskih rešenja.
S druge strane, pravni eksperti i organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da bi ovakve stroge kazne mogle biti kontraproduktivne. Umesto da pomognu deci da se rehabilituju i postanu produktivni članovi društva, ovakvi zakoni bi mogli dovesti do daljeg isključenja i kriminalizacije mladih, koji su već ranjiva grupa. Mnogi smatraju da je potrebno usmeriti se na obrazovne i rehabilitacione programe koji bi pomogli mladima da se suoče sa svojim problemima, umesto da se fokusiraju isključivo na kazne.
Ova debata o predloženim izmenama zakona odražava širu dilemu s kojom se Turska suočava u vezi sa pravima dece i načinima na koje društvo reaguje na kriminalna dela. Iako je potreba za zaštitom društva očigledna, važno je pronaći ravnotežu između sigurnosti i pravde, a da se pritom ne zaboravi na rehabilitaciju i mogućnost promene za mlade ljude. Očekuje se da će rasprava o ovom zakonu otvoriti mnoge važna pitanja o pravdi, odgovornosti i budućnosti turskog društva.
