Atina se u poslednjih nekoliko nedelja suočava sa pojačanim tenzijama sa Turskom, a grčki premijer Kirijakos Micotakis izneo je snažnu poruku Turskoj u vezi sa pristupom evropskim odbrambenim fondovima. Micotakis je izjavio da Turska mora da okonča svoju pretnju ratom protiv Grčke, koja traje više od 30 godina, kako bi Atina pristala da odobri Turskoj pristup ovim fondovima. Ove reči dolaze u trenutku kada se odnosi između dve zemlje dodatno pogoršavaju.
Turski parlament je 1995. godine proglasio „casus belli“, što u prevodu znači povod za rat, u slučaju da Grčka jednostrano proširi svoje teritorijalne vode u Egejskom moru preko šest nautičkih milja. Ova odluka je ostala na snazi i predstavlja značajan izvor napetosti između dve zemlje. Grčka, koja se suočava sa stalnim pretnjama od strane suseda, insistira na svom pravu da proširi svoje teritorijalne vode, što Turska smatra neprihvatljivim.
Micotakis je istakao da bi Turska trebala uzeti u obzir „legitimne zabrinutosti“ Grčke i Kipra ako želi da dobije pristup evropskim sredstvima za odbranu. Ove zabrinutosti se posebno odnose na projekte kao što je novi vodeći fond EU za kupovinu oružja, poznat kao Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE). Ovaj fond bi mogao značajno doprineti jačanju odbrane članica EU, ali Micotakis smatra da bi bilo neodgovorno da Turska dobije pristup tim sredstvima dok postoji otvorena pretnja po bezbednost Grčke.
Ova situacija postavlja dodatne izazove u kontekstu šireg odnosa između EU i Turske. Turska je već dugo vremena pod pritiskom Evropske unije zbog svojih vojnih akcija i politike prema susedima, a Micotakisova izjava može dodatno otežati situaciju. Naime, EU je ranije izrazila zabrinutost zbog Turske, posebno u vezi sa njenim akcijama u Sredozemlju i Egejskom moru, ali je istovremeno i dalje zavisila od Turske u pogledu migracione politike i drugih pitanja.
Osim toga, Micotakis je naglasio važnost dijaloga kao sredstva za rešavanje nesuglasica između dve zemlje. Iako su napetosti visoke, on je pozvao na konstruktivan pristup i saradnju kako bi se izbegli sukobi. Njegova izjava implicira da bi Turska trebala da razmotri svoje vojne pretnje i da se fokusira na mirnije rešenje problema.
Grčka je, sa svoje strane, već uložila značajne napore u jačanje svoje odbrane, uključujući kupovinu novog vojnog naoružanja i unapređenje svojih vojnih kapaciteta. Ove mere su rezultat ne samo turske pretnje, već i šireg regionalnog konteksta, gde su tenzije između različitih država u Mediteranu u porastu. Micotakis je takođe naglasio da će Grčka nastaviti sa svojim planovima za unapređenje odbrane, nezavisno od stava Turske.
U ovom trenutku, neizvesnost ostaje visoka, a odnosi između Grčke i Turske su i dalje napeti. Micotakisova izjava može biti signal da Grčka neće tolerisati dalje pretnje i da će se boriti za svoje interese na međunarodnoj sceni. Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će Turska odgovoriti na ove zahteve i da li će biti voljna da se uključi u dijalog sa Grčkom.
U svakom slučaju, Micotakisova poruka jasno pokazuje da Grčka traži garancije bezbednosti i stabilnosti u regionu, dok se suočava sa stalnim pretnjama. U ovom kompleksnom geopolitičkom okruženju, važno je da sve strane rade na smanjenju tenzija i pronalaženju mirnih rešenja za postojeće probleme.
