U Vašingtonu, direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe, Tulsi Gabard, najavila je oduzimanje bezbednosnih dozvola za 37 aktuelnih i bivših obaveštajaca. Ova odluka dolazi u kontekstu optužbi da su određeni pripadnici obaveštajne zajednice bili uključeni u „politizaciju i manipulaciju obaveštajnim podacima“. Prema izveštaju Rojtersa, Gabardova je istakla da je ova mera neophodna kako bi se zaštitila integritet i nepristrasnost obaveštajnog sistema.
Gabard je naglasila da je njen cilj da se osigura da američka obaveštajna zajednica ostane iznad političkih pritisaka i da pruža tačne i objektivne informacije vlastima. „Obaveštajni podaci ne smeju biti korišćeni kao alat za političke svrhe“, dodala je ona. Ova izjava dolazi usred sve veće političke napetosti u zemlji, gde se često postavljaju pitanja o pravilnosti i etici postupaka obaveštajnih agencija.
U martu 2025. godine, Gabard je po nalogu predsednika SAD, Donalda Trampa, opozvala bezbednosne dozvole bivšeg državnog sekretara Entonija Blinkena i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena. Ove odluke su izazvale brojne reakcije u političkim krugovima, a mnogi su ih doživeli kao pokušaj da se potisnu glasovi i mišljenja koja se ne slažu s trenutnom administracijom.
Optužbe o manipulaciji obaveštajnim podacima nisu nove, ali su u poslednje vreme postale sve prisutnije u javnim diskusijama. Kritičari ukazuju na to da su neki obaveštajci koristili informacije kako bi uticali na političke odluke ili kako bi podržali određene agende. Gabardova je izjavila da je potrebno sprovesti temeljnu istragu kako bi se utvrdilo da li su ovi optuženi zaista prekršili pravila i zakone.
Ova situacija takođe postavlja pitanje o transparentnosti i odgovornosti unutar obaveštajnih agencija. Mnogi se pitaju kako je moguće da se ovakve prakse odvijaju bez odgovarajuće nadzora i kontrole. Gabardova je naglasila da je potrebno uvesti dodatne mere zaštite kako bi se sprečilo da se obaveštajni podaci koriste u političke svrhe.
Reakcije na Gabardovu odluku su podeljene. Dok neki hvale njen pristup i smatraju da je to neophodna mera za očuvanje integriteta obaveštajnih agencija, drugi je kritikuju kao pokušaj da se utiče na unutrašnje stvari i da se stavi pod kontrolu opozicija. Ova situacija ponovo je otvorila debatu o ulozi obaveštajnih agencija u američkoj demokratiji i o njihovim pravilima delovanja.
U međuvremenu, administracija Donalda Trampa suočava se s nizom izazova, uključujući i unutrašnje razdore unutar stranke, ekonomske probleme i spoljne pretnje. Oduzimanje bezbednosnih dozvola može se posmatrati kao deo šire strategije da se ojača kontrola nad obaveštajnim zajednicama i da se osigura da one ostanu lojalne trenutnoj administraciji.
U narednim nedeljama i mesecima, očekuje se da će se ova tema nastaviti razvijati, a mnogi analitičari predviđaju da će dalje istrage i otkrića o ovom pitanju imati značajan uticaj na američku politiku. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se obaveštajne agencije prilagoditi novim pravilima i kako će to uticati na njihovu sposobnost da efikasno obavljaju svoje zadatke.
U svakom slučaju, oduzimanje bezbednosnih dozvola i optužbe za politizaciju obaveštajnih podataka predstavljaju ozbiljan izazov za američki sistem bezbednosti i obaveštajne zajednice. Ova situacija može imati dugoročne posledice po način na koji funkcionišu obaveštajne agencije, kao i po poverenje građana u njihov rad.
