Cena fjučersa na zlato za isporuku u decembru 2025. godine na berzi Komeks, koja je deo Njujorške robne berze, dostigla je istorijski maksimum, probivši nivo od 3.578 dolara za troj uncu. Ovi podaci ukazuju na značajan rast vrednosti ovog plemenitog metala, koji je u jutarnjim satima iznosio 3.578,4 dolara za troj uncu, što predstavlja povećanje od 0,92%. Međutim, tokom jutra, cena zlata je počela da se usporava, tako da je u jednom trenutku unca zlata koštala 3.563,8 dolara, što je još uvek predstavljalo rast od 0,51%.
Tržište zlata trenutno prati situaciju sa američkim carinama na uvoz, što je dodatno uticalo na kretanje cena. Prethodno, Apelacioni sud SAD je doneo presudu prema kojoj je bivši predsednik Donald Tramp prekršio zakon kada je uveo određene carine. Ova presuda je označila većinu carina kao nezakonite, ali je sud odlučio da zadrži njihovo dejstvo do ročišta koje je zakazano za 14. oktobar pred Vrhovnim sudom. Ova odluka je, prema rečima stručnjaka, imala direktan uticaj na kretanje cena zlata na početku nedelje.
Rast cena zlata može se pripisati i globalnim ekonomskim neizvesnostima, koje su u poslednje vreme sve izraženije. U kontekstu inflacije i mogućih recesija, investitori često traže sigurna utočišta, a zlato se tradicionalno smatra jednim od tih utočišta. Kako se situacija na tržištu razvija, mnogi analitičari smatraju da bi zlato moglo nastaviti da raste, naročito ukoliko se neizvesnosti u vezi sa ekonomskim politikama nastave.
Osim toga, promene u monetarnoj politici centralnih banaka širom sveta takođe doprinose kretanju cena zlata. Kada centralne banke smanje kamatne stope ili pokrenu politike kvantitativnog popuštanja, to obično dovodi do rasta cena zlata, jer smanjuje pritisak na valute i povećava potražnju za plemenitim metalima. U poslednje vreme, mnoge centralne banke, uključujući i Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država, razmatraju različite mere kako bi se prilagodile trenutnom stanju ekonomije.
Investitori se takođe sve više okreću zlatu u svetlu globalnih geopolitičkih tenzija. Sukobi, trgovinski ratovi i nesigurnost u međunarodnim odnosima često dovode do povećane potražnje za zlatom kao sigurnom imovinom. Na primer, sukobi u određenim delovima sveta, kao i promene u odnosima između velikih ekonomija, utiču na percepciju rizika među investitorima.
Osim što je zlato tradicionalno sigurna imovina, ono takođe predstavlja investiciju koja može da obezbedi zaštitu od inflacije. U vreme kada se inflacija povećava, vrednost fiat valuta može opadati, dok zlato često održava ili čak povećava svoju vrednost. To ga čini privlačnom opcijom za investitore koji žele da sačuvaju svoje bogatstvo.
U svetlu ovih faktora, analitičari predviđaju da bi cene zlata mogle nastaviti da rastu u narednim mesecima. Mnogi stručnjaci smatraju da bi zlato moglo premašiti istorijske rekorde, s obzirom na trenutne globalne ekonomske i političke izazove. U svakom slučaju, investitori bi trebalo da prate kretanja na tržištu i da budu spremni na moguće promene koje bi mogle uticati na vrednost zlata.
Kao što je već pomenuto, situacija sa američkim carinama i presudama u vezi sa njima dodatno komplikuje sliku na tržištu zlata. Kako se približava ročište pred Vrhovnim sudom, mnogi investitori će nastaviti da prate ove događaje, jer bi oni mogli imati značajan uticaj na kretanje cena u budućnosti. S obzirom na sve navedeno, zlato ostaje predmet velikog interesovanja među investitorima i analitičarima širom sveta.
