Troje nišlija i dalje čeka transplantaciju matičnih ćelija, jer do sada nisu pronađeni podudarni davaoci ni u srpskom, ni u svetskom registru. Ovaj problem naglašava važnost povećanja broja potencijalnih davaoca matičnih ćelija u Srbiji. U tom cilju, u Nišu se ponovo organizuje akcija prikupljanja krvi, koja će omogućiti zainteresovanim građanima da postanu deo registra donora.
O tome kako izgleda procedura davanja krvi i značaj ove akcije govorio je doktor Andrija Stevanović. Prema njegovim rečima, proces započinje popunjavanjem kratkog upitnika, nakon čega sledi pregled lekara. Samo davanje krvi traje otprilike 20 minuta. Ova akcija je posebno organizovana, ali je važno napomenuti da su građani svakog radnog dana dobrodošli da dođu u Zavod za transfuziju krvi, doniraju krv i matične ćelije.
Jedno od ključnih pitanja je ko može biti davalac krvi. Stevanović objašnjava da svaka osoba između 18 i 65 godina može biti dobar davalac, pod uslovom da je u dobrom zdravlju i da nema teže hronične bolesti srca ili pluća, niti maligne bolesti. Ovo ukazuje na to da je proces davanja krvi i matičnih ćelija veoma regulisan, kako bi se osigurala sigurnost i zdravlje svih učesnika.
U Srbiji trenutno postoji oko 28.000 donora u registru. Iako su ovi podaci relativno dobri, Stevanović naglašava da je potrebno mnogo više donora kako bi se zadovoljile potrebe pacijenata. Za srpsku populaciju, idealan broj donora bi bio oko 100.000. S obzirom na to da je transplantacija matičnih ćelija jedini lek za mnoge bolesnike, apeluje se na građane da se priključe akcijama i upišu u registar donora.
Ova situacija ukazuje na širi problem u društvu kada je reč o donaciji organa i matičnih ćelija. U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, postoji nedostatak donora, što dovodi do toga da mnogi pacijenti ne mogu da dobiju neophodnu pomoć. Podsticaji za donaciju, kao što su akcije prikupljanja krvi, imaju za cilj da povećaju svest o važnosti ovog čina, ali i da motivišu ljude da postanu donori.
S obzirom na to da je transplantacija matičnih ćelija proces koji može spasiti živote, važno je da se zajednica aktivno uključi u ovu problematiku. Organizovanje akcija kao što je ova u Nišu može pomoći u stvaranju svesti o potrebi za donacijom, ali i u povećanju broja registrovanih donora.
Zdravstveni radnici, uključujući doktora Stevanovića, pozivaju sve zdrave osobe da se uključe i doniraju krv, jer je to jednostavan postupak koji može imati ogroman uticaj na živote drugih. Pored toga, važno je i edukovati javnost o tome kako se može postati donor, kao i o procedurama i benefitima koje to donosi.
U zaključku, akcije kao što je ova u Nišu su od suštinskog značaja za povećanje broja donora matičnih ćelija. U svetu gde su mnogi pacijenti u potrazi za transplantacijom koja može spasiti život, važno je da zajednica pokaže solidarnost i pruži podršku onima kojima je to najpotrebnije. Apel na sve građane je jasan: dođite, donirajte krv i postanite deo rešenja koje može pomoći drugima.
