Milan Salević iz Trnave, nedaleko od Čačka, stvorio je svojevrsno pernato carstvo u svom dvorištu. Među njegovim ljubimcima nalaze se razne vrste ptica, uključujući obične, niške i pećke golubove, kineske prepelice, gvinejske, italijanske i porcelanske koke, platinaste fazane, male aleksandere, zebe, tigrice i mnoge druge. Ova strast prema pticama započela je kada je Milan imao samo sedam godina, kada mu je otac doneo dva goluba koji su zauzeli tavan njihove porodične kuće. Od tada je prošlo 73 godine, a njegova ljubav prema pticama ostala je nepromenjena.
Pre 40 godina, Milan se vratio na očevinu, gde je sagradio kuću i dobio više prostora za svoje ptice. U penziji je već 20 godina, a ptice su mu postale centralna tačka svakodnevice. Milan često razmišlja o troškovima svog hobija. Iako neki smatraju da je skupo održavati toliko ptica, on ističe da ne pije, ne puši i ne troši novac na druge poroke, što mu omogućava da finansira svoje ljubimce. Međutim, nije lako pokriti sve troškove, jer hrana za ptice može biti skupa, a ponekad se i teško dolazi do mladih jedinki.
Milan ne zna tačan broj ptica koje ima, ali ističe da svaku od njih poznaje po boji. Posvećen je svom hobiju i primetio je kada neka ptica nije na svom mestu. U jednom trenutku, imao je više od 50 zeba, a svaka promena u njihovom prisustvu mu je sumnjiva. Problem s kojim se suočava nije samo finansijske prirode, već i nedostatak interesa mladih za ovu vrstu hobija. U Čačku već 30 godina postoji društvo „Košutnjak“, ali su članovi uglavnom penzioneri, dok mladi više vole tehnologiju i kompjutere.
Milan se seća vremena kada su se organizovale izložbe i sajmovi, gde su ljubitelji ptica mogli da razmene jedinke i proširuju svoje kolekcije. Danas se umesto toga organizuju berze na kojima se ptice prodaju, a sve više se gubi duh zajedništva i ljubavi prema pticama. On i dalje odlazi do uzgajivača, razmenjuje ptice i pokušava da osveži krv svojih jedinki, kako bi održao zdravu populaciju.
U njegovom dvorištu se nalaze i egzotične vrste ptica koje zahtevaju posebne uslove. Milan ne pokriva volijere najlonom, već se oslanja na prirodne uslove. Osetljivije vrste, poput kanarinca i dijamant zeba, smešta u zimske prostore gde im obezbeđuje konstantnu temperaturu od 15 stepeni. Iako je posao oko ptica zahtevan, Milan ima pomoć svog novog ljubimca, mačka, koji mu pomaže u otkrivanju miševa i drugih štetočina.
Milanova priča je priča o ljubavi prema pticama, o strasti i predanosti, ali i o izazovima s kojima se suočava. Iako se čini da je hobi koji voli, Milan se bori s problemima modernog društva i nedostatkom interesa kod mladih. Ipak, njegova strast se ne smanjuje, i on se nada da će jednom možda privući nove generacije u svet ptica, kako bi ljubav prema ovim prelepim stvorenjima nastavila da živi.
